Dio, ki se ne nadovezuje na prethodno izrečeno, nego unaša u rečenicu nove podatke, ki je po tom najinformativniji, ar nosi najveć informacije, naziva se rema (novo). Naziv dolazi od grčke riči ρημα (rhema), a znači „ono izrečeno“.

Sestra je skuhala objed. Objed je slastan.
(tema) (rema)

Informacijska struktura rečenice se sastoji od teme i reme. Zato se još naziva i tematsko-rematska struktura rečenice.