Preoblikom predikatnoga proširivanja nastaje predikatni proširak. Ta preoblika je moguća samo onda, ako je u rečenici, ka omogućuje predi­katno proširivanje, glagolski predikat. Drugi uvjet je, da je u rečenici, zahvaćenoj preoblikom predikatnoga proširivanja, ugradjena kot subjekt ista imenica, ka je ugradjena i u rečenici, ka omogućuje predikatno proširivanje.

1. Dunaj teče.

2. Dunaj je mutan.

Dunaj teče mutan.

Predikatni proširak je preoblikovani dodatni dio predikata, uza koga se ugradjuje. On pritom proširuje značenje toga drugoga predikata, ako se oni odnašaju na isto, ne gubeći svoju predikatnu narav. U značenjskoj strukturi činu obadva predikati jednu kategoriju – jedan rijek.

Takove predikatne proširke moramo razlikovati od proširkov, ki se ugra­dju­ju kot značenjska dopuna pojedinomu glagolu, kot su to: postati, osta­ti, držati, smatrati i sp. Oni dolazu u NIA i u obliku prijedložnoga izraza.

Krstitke su postale zlamenite. – Sin Božji je postao človikom. – Mekinarov malin je ostao očuvan. → očuvanim. – Ivana je nazvao potepuhom. – Žena mu se zvala Roža. – Smatrali su ga bedakom. → za bedaka. – Držali su to za povidajku. – Bit ću proglašen čudakom. → za čudaka. – Ćuti se pobjednikom.

Vrsti predikatnih proširkov