Subjekt, komu otvara mjesto predikat u 1. i 2. licu, je po predikatu jasan. Zato se more i izostaviti. U tom slučaju subjekt nij izrečen, nego shranjen:

Vidio sam vivericu, kako oprezno biži od stabla do stabla. [ ja sam vidio] JČ-SS 74 – Polamali smo stelju. [ mi smo polamali] JW-PP 216 – Umrli jesu, ali sada su živi pri Bogu u besmrtnosti. [ oni jesu umrli … oni su živi] AB-SV 163 – Daj nam kruh naš svakidanji … [daj nam ti ] KN 563

Ako je osebujno naglašen, onda se subjekt izriče:

Med iste slišim i j a. JW-PP 195 – Joj i vam pismoznancem, ar nalažete ljudem brimena, ka ne moru nositi, a vi j oš ni jednim prstom ne badnete ta brimena! NZ 174

Ako predikat u 3. licu otvara mjesto subjektu, ki je lična zamjenica u odredjenom rodu, more se takov subjekt i izostaviti. I u tom slučaju je shranjen ili neizrečen:

Sad je znao, ča se j’ stalo, žena mučenica je prošla, ostavila ga je. [ on je znao] MK-CS 104 – Poslidnji put mi se je dobro nazdivala, kad sam prekasno došao domom. [ ona ] JW-PP 101 – Oblikla si je svoju najdražu črnu svetačnu pratež. [ ona ] IH-VM 16 – Kralja svoga poznaju i njemu se klanjaju. [ oni ] KN 465

Ako se subjekt kani osebito naglasiti, se lična zamjenica izriče:

… laglje je reći, ča nije Bog, nego ča j e On. AB-SV 45 – Jane i ja smo bili nima publika staroga Brittinga, ki je cijelo vrime babunjio samo o poslu i se trudio, da bude govorio jedin o on. JČ-SS 60