U neki rečenica predikat ne otvara mjesto gramatičkomu subjektu – imenskoj riči u nominativu. Subjekt u takovi rečenica nij ni neizrečen, ni shranjen, nego uopće fali. Predikatni glagoli, ki ne otvaraju mjesto nikakovomu subjektu, se zovu bezlični glagoli. Oni nimaju sva lica, nego samo treto lice. Rečenice, u ki su takovi glagoli predikati, se zovu besubjektne rečenice.

Postoju glagoli, ki odvisno od gramatičkih okolnosti moru biti bezlični ili lični. To su na priliku grmi, curi, liska se, sniga, miži, puše, dani se, škuri se, mrači se, vedri se, oblači se, smrdi, duši …

Kad nimaju uza se subjekta, su takovi glagoli bezlični i sami moru stvo­riti rečenicu, na priliku: Curi. Dani se. Grmi. Mižolji/Miži. Rasikuje se. Ti glagoli moru imati i subjekte, na priliku: Grom grmi. Strijela se liska. Godina curi. U tom slučaju nisu bezlični, nego lični. Razliku med bezlič­nim i ličnim hasnovanjem tih glagolov moremo utvrditi po kongruenciji roda u imenskom dijelu složenih glagolskih vrimen. Ako se u takovi slu­čaji subjekt s predikatom slaže u rodu, kot na priliku: Grom je grmio. Strijela se je liskala. Godina je curila … govorimo o ličnom hasnovanju glagola. A ako kongruencija izostane i glagolski oblik se javi samo u tre­tom licu jednine, a njegov imenski dio u sridnjem rodu, npr. Grmilo je. Liskalo se je. Curilo je, govorimo u tom slučaju o bezličnom hasnovanju glagola. Polag toga Grmi more biti i lično, s izrečenim subjektom, i bezlič­no, prez subjekta, ča odvisi od toga, je li pripada jednoj ili drugoj od dvih napomenutih mogućnosti kongruencije.

Bezličnost ovde opisanih glagolov ne postoji u tom, da ne otvaraju mjesto subjektu, nego u tom, ar im je sadržaj takov, da mu se kot rijeku v. § 1021 ne more dodati vršitelj. Bezličnost takovih glagolov se mora razlikovati od preoblike obezličenja v. § 1322. Ovde je rič o semantičnom svojstvu glagola, a onde o sintaksnoj mogućnosti njevoga hasnovanja.

Besubjektne rečenice su:

a) s logičnim subjektom u indirektni padeži

Aj, ter triba j e njega Koljnofi. IH-VM 82 – Bome, mene je strah. FB-NK 43 – Sanja mi se. MMM-J 21 – Smokvi se je zihalo. AB-SL 10 – Pa k nam se je umlilo. IH-VM 28

b) s bezličnim glagolom kot predikatom:

Zamračivalo se je. IH-VM 35 – Kad se je razdanil o, već nismo mogli van iz grmov. IB-P 34 – Rasikuje se i zagrmi … IB-P 265

c) s obezličenim hasnovanjem glagola v. § 1322

Onda morate … pojti na drugi kat, a na vrati vam pa k piše njegovo ime. JČ-SS 108 – … po brv i ide se Brkavu … MMM-J 210

d) s bezličnim hasnovanjem glagola biti, pojti i hotiti:

I je čudenja, zaziranja, simo-tamo uptikanja. IH-VM 80 – Nije j oj bilo daleko i široko para. FB-NK 36 – … bit će boja … MK-CS 25

e) s infinitivom uz kopulu u 3. licu jednine v. § 1057 :

Čuti je bil o, kako posluje i premiće stolce. FB-NK 47 – Bio sam u njem ljetnu dob, ali na puti ni duš e nij bilo vidit i … MK-CS 54

f) s brojem ili prilogom količine kot predikatnim imenom:

Da, ali njih je već! AB-Č 86 – … bilo je u rodbini mojega oca oko pol tuceta duhovnikov … AB-SV 42 – Čuda nas je bil o … IH-SP 35

g) s glagolom biti kot predikatom u značenju postojati i postajati :

Jesen je došla, onda već nije tako lipo bilo kotno ljeti. MK-CS 109 – Bilo je to kratko pred maturom. JČ-SS 15 – Prvi pu t je najgorje … AŠ-ZD 104 – Bilo je jur daleko po podnevu, skoro predvečer, a dobri gospodari spravljali su se na krmljenje. FB-NK 45 – Stoper ka­šnje poškilji po vrtu gori i doli – a r bilo je jur škuro … IH-VM 29

h) u ki je predikat uzvik:

Pucajte, evo moje srce! BŠ-SK 194 – Ću ti ja kostanjev …! IH-SP 72

Adverbna oznaka – adverbijal