Indirektni objekt u ablativnom genitivu stoji uz glagole, ki značu odvajanje. Takovi su ovi glagoli: čuvati se, kloniti se, lišiti se, odreći se, odučiti se, odviknuti se, ostaviti se …

Namigovao sam cijeli dan i ćutio se kot dugoljetni pahač, ki se je odreka o kurenja … AŠ-ZD 75 – Čemernoga tovaruštva se čuvajte! IH-VM 23 – Bolje bi bilo, kad bi s e te fajfe čisto ostavio. IH-VN 43 – … ta se je u budućnosti čuva o takove šale. AB-SL 41 – U tom času su se morali uzdržavat i pića iz trsne loze i čuvati se od svake u zakonu oznanjene nečjistoće, najveć pak od dodira mrtvacev. NZ 323

Genitiv oslobadjanja

Uz neke povratne glagole, ki izriču oslobadjanje, stoji ablativni genitiv. Takovi su ovi glagoli: izbaviti se, oprostiti se, osloboditi se, otresti se, riješiti se …

Jer kot se ov ne more izbavit i najvećega srama i nesrić e, tako i on ne more spuniti svojega obećanja. IB-P 84 – … oslobodit ćeš s e žlojse. MMM-J 105 – Doduše, nije mu se ugodalo, da se potpuno oslobod i noćne halabuke pred svojimi obloki … FB-NK 58 – … da se ova nij mogla oslobodit i moći kače … IH-VM 4 – … ja sam im poznal, da b i me se jur najradje zbavili. IH-VM 9

Neki od nabrojenih glagolov moru biti i prijelazni. Onda uz objekt u akuzativu imaju još i objekt u genitivu. Tako: lišiti, odučiti, osloboditi …

Ja sam Wilson, ne prez šibe/ Zbavi m ptice sve galibe. MMM-J 316 – Da ga toga oduču, spleli su spletku … FB-NK 50

Genitiv odbijanja

Odbijanje se izriče povratnimi (refleksivnimi) glagoli s objektom u geniti­vu. Takovi glagoli su : bojati se, plašiti se, prepasti se, sramovati se, strašiti se …

Njegova mat bojala se je svako ljet o Duhov, ar po Duhi počinje prava kiritofska i tančena sezona. FB-NK 21 – Cijeli život u selu tekao je nekako mutno i potučeno, jedan se je straši o drugoga. FB-NK 41 – Plašio sam se ne sam o ove prevelike zadaće, za ku uz sve moje brojno drugo zaposlenje nisam imao dost vrimena. AB-SV 9 – Med njimi si je iskao i odsle prijatelja, mene „Krobota“ se je sramovao. AB-SL 55 – Sramovao se j e svoje prošlosti. JŠ-SS 29

Geniti v spominjanja

Genitiv dolazi uz povratne glagole, kimi se izriče spominjanje, prisje­ćanje: dohititi se, sjetiti se, spomenuti se …

Sada se sjeća i toga, kako ga je mati karala. AB-SL 101 – Dobro se je Pave još znao spomenut i smrtnoga pota … DZ-MO 157 – Na svako Novo ljeto spominje se rad o svojega razgovora s Ocem, svoje novoljetne molitve. FB-NK 32

Geniti v igre

Genitiv dolazi uz glagole, ki označavaju igru ili uz glagole sličnoga značenja.

Igrali su se cijeli da n agaca. razg. – Doma ćemo se igrat i teleta ili duraka. razg.

Genitiv kim se označav a dotaknjenje

Uz povratne glagole, kimi se označava dotaknjenje, stoji objekt u genitivu. Takovi glagoli su: dotaknuti se, držati se, opojeti se, prijeti se, primiti se… Neki od tih glagolov su obični u preneseni značenji.

A ta rič je poslanstvo, ko se tiče ne sam o apoštolo v, neg o nas svih. AB-SV 134 – Još i vina … zabio se je dotaknuti. IH-PS 1 – … sad znaš, čega se imaš držati. AB-SL 206 – Ne more se opojet i djel a. razg.

Genitiv, kim se označava dostajanje u vlasničtvo

Povratni glagoli, kimi se označava, da je gdo dostao nešto u vlasničtvo ili da je nešto dostignuo, imaju uza se objekt u genitivu. To su glagoli kot dobaviti se, dokopati se, domoći se, udostojiti se …

… da se jedan od drugoga ne dobav i nevolj e. IB-P 45 – Kako sam se ov e tete Jele dokopao, toga ne zna nigdor … IH-VM 52/53 – … lučeni od zdravih,/ da se zdrav i kuge ne dobavi. MMM-J 97

Genitiv uz sativne glagole

Uz tzv. sativne glagole, tj. povratne glagole složene s prefiksom na- od nesvršenih glagolov, ki značu nasititi se ili napuniti se, dolazi objekt u genitivu. Takovi su: nagledati se, nahoditi se, najisti se, nakupovati se, napiti se, naplakati se, napuniti se, nasmijati se, nauživati se …

Gori digni oči;/ čvalje si raskvoči,/ Ter s e ga naloči. MMM-J 233 – … pak ću joj veljek nakupovat i muke i svega, da ta čvalja ne bude već klepetala i vas došla bluditi, gospodine. BI-P 151 – Natepu s e Luke do nemile volje … MMM-J 202 – Jedni ter jedni ostavljali su grojze još na trsju, da se bolje ogrije i napij e jesenskoga sunca, a jedni i drugi su jur trgali. FB-NK 53