Predikatna rečenica je onakova odvisna rečenica, ka se u glavnu reče­nicu ugradjuje na mjesto nje predikatnoga imena i se prema njoj odnaša kot imenski predikat prema svojemu subjektu.

Njemu je vino, ča je drugim voda.

To je predikatna odvisno složena rečenica, ka je sastavljena od slijedećih ishodnih:

1. Vino je njemu to.
2. To je drugim voda.

a nastala je ugradjenjem druge rečenice u prvu na mjesto praznoga pre­dikatnoga imena to. Tomu imenu je dala puni predikatni sadržaj. Zbog toga je ta odvisna rečenica predikatna.

Postupak ugradjivanja je ov:

Njemu je vino to, ča je drugim voda.

Čim izostane redundantni dio to, dostanemo odzgor napisani oblik rečenice.

Predikatne rečenice, ke su nastale na ta način, naime da se pokazne zamjenice i pridjevi minjaju u odnosne, su po sadržaju svojega poredjivanja odnosne rečenice v. §§ 1382-1399.

Na isti način se pretpostavlja za predikatne rečenice

Jesi li ti on, ki ima dojt i …? NZ 162 – Ča je zecu loza, polje, bio je meni mladi čas. MMM-J 14 – Ča je Božje, neka bude Božje … MMM-J 379 – Ja sam, ki svidočim sam za se … NZ 234

da su sastavljene od ovih ishodnih:

1. Jesi li ti on? 2. On ima dojti. – 1. Bio je meni mladi čas to. 2. To je zecu loza, polje. – 1. To je Božje. 2. To neka bude Božje. – 1. Ja sam ta. 2. Ta svidoči sam za se.

Kad u nekoj ishodnoj rečenici predikatno ime izričemo pokaznimi zamje­ničkimi pridjevi takov ili tolik, se u predikatnu rečenicu na njegovo mjesto more ugraditi i veznik da :

… ali ona (molitva) je takova, da ju more i Turak i publikan moliti … MK-CS 35 – Površnim pogledom ustanovila je samo toliko, da ima obraz zarašćen gustom črnom bradom. AB-Č 87