Objektna rečenica je odvisna rečenica, ku u glavnu ugradjujemo na mjesto nje objekta. Ona se prema njoj odnosi kot objekt prema svojemu glagolu.

Ja ću joj razjasniti, ča bude potribno. BŠ-SK 80

Pretpostavlja se, da je ta objektna odvisna rečenica nastala od ovih ishodnih:

1. Ja ću joj razjasniti to.
2. To će biti potribno.

Ona je nastala ugradjenjem druge u prvu na mjesto nje praznoga objekta to. Pritom mu je dala puni objektni sadržaj.

Sljedeće objektne rečenice

Kompjutor mi je drastično pokazao, ča sam bio jur opazio, kad sam ispu­nio katalog pitanj. JČ-SS 26 – Ki je znao, ča se mora činiti u ovom po­gibel­nom položaju. BŠ-SK 162 – Sad je znao, ča se j’ stalo … MK-CS 104

su nastale, kot se pretpostavlja, od ovih ishodnih:

1. Kompjutor mi je drastično pokazao to. 2. To sam bio jur opazio kad sam ispunio katalog pitanj. – 1. Ki je znao to. 2. To se mora činiti u ovom pogibelnom položaju. – 1. Sad je znao to. 2. To se j’ stalo.

Pokidob da se pri ugradjivanju odvisne rečenice u glavnu pokazne zamje­nice minjaju u odnosne, su tako nastale objektne rečenice po sadržaju svojega ugradjivanja odnosne v. §§ 1384-1399.

Kad se u nekoj ishodnoj rečenici objekt izriče pokaznom zamjenicom to uz glagole i izraze govorenja, mišljenja i ćutenja, se objektna rečenica na njegovo mjesto more ugraditi u glavnu veznikom da, vezniki kade i kako kot i imperativnom partikulom neka.

Drugi su mi u šali govorili, da se je zaljubila u mene. AB-Č 312

To je objektna odvisno složena rečenica, ka je sastavljena od slijedećih ishodnih:

1. Drugi su mi u šali govorilo to.
2. Zaljubila se je u mene.

Takove objektne rečenice su i sljedeće:

Znao sam dobro, da me mati neće izdati. PJ-S 19 – Nije kanio priznati, da su mu otac i mati zapravo bili siromahi. JČ-SS 29 – Po tom zlom dogodjaju sam si čvrsto najperzeo, da se neću kazati već nigde na kiritofu … IH-SP 37 – Rekao sam joj, neka ne pretira. AB-Č 247 – A Bog zna, kako dugo još. JČ-SS 14

Pokidob da se u glavnu rečenicu ugradjuju izričnimi vezniki, su tako nastale objektne rečenice po sadržaju svojega ugradjivanja izrične v. §§ 1519-1560.

Pod uvjeti, ki su opisani u prethodnom poglavlju, se odvisna rečenica kot objektna more ugraditi u glavnu i upitnimi zamjenicami, odnosno upitnimi prilogi.

On im pak rastumači, ča je termalna voda. JW-PP 125

To je objektna odvisno složena rečenica, ka je sastavljena od sljedećih ishodnih:

1. On im pak rastumači to.
2. Ča je termalna voda?

Na isti način su ove predikatne rečenice

Vidite, vidite, kakove su te snahe. IH-SP 38 – Nismo znali, kade i kudaj smo pošicani, nismo ni zdaleka ganjali, koliko nas je. MM-S 316 – Bilo mi je svejedno, kamo putujem. JČ-SS 77

nastale od sljedećih ishodnih:

1. Vidite, vidite to. 2. Kakove su te snahe? – 1. Nismo znali to. 2. Kade i kudaj smo pošicani? 3. Nismo ni zdaleka ganjali to. 4. Koliko nas je? – 1. Bilo mi je svejedno to. 2. Kamo putujem?

Pokidob da se u glavnu rečenicu ugradjuju upitnimi riči, su tako nastale objektne rečenice po sadržaju svojega ugradjivanja odvisno upitne reče­nice v. §§ 1559-1565.