Drugačije nego pogodbene rečenice s ako su pogodbene rečenice s vezni­kom kad(a). Kod tih rečenic dolazi i u protaza i u apodoza kondicional. Takove pogodbene rečenice nisu nikad ni realne, ni eventualne.

Tako se od ishodnih rečenic

1. To ča nam se spuni, onda dost bi dobro bilo.
2. Srce si ne bi boljega željilo.

more pogodbenim povezivanjem sklopiti odvisno složena rečenica

To ča nam se spuni, onda dost bi dobro bilo, kad si srce ne bi boljega željilo.

i daljnjom preoblikom:

To ča nam se spuni, dost bi dobro bilo,/ Kad si srce ne bi boljega željilo. MMM-J 402

Ta rečenica nij realna, ar se u njoj ne izriče pretpostavka, da je to, ča nam se spuni, dost dobro, a nij ni eventualna, ar se ne izriče očekivanje, da će nam to nekoč biti dost dobro. Ali se ne more velje reći, kakova je, ar ju moremo razumiti na dva načine, ča od toga odvisi, na ko vrime se odnaša kondicional u protazi.

Protaza Kad si srce ne bi boljega željilo, … more se razumiti tako, da se misli na mogućnost, da će dojti nekada vrime, kad si srce ne bude željilo boljega. Onda se odnaša kondicional u protazi na budućnost i kondicionalom prvim se izriče uvjet, ki se predstavlja nek kot mogućnost, tako da je u njem sadržana i sumlja, je li će se on ikad izvršiti. Tako razumljena je rečenica potencijalna i ne razlikuje se od rečenice To ča nam se spuni, dost bi dobro bilo, ako si srce ne bi boljega željilo v. §§ 1493- 1494. Jedino da protaza s veznikom kad(a) jače naglašava sumlju u izvršenje uvjeta v. § 1495.

Drugačije su okolnosti, ako se Kad si srce ne bi boljega željilo, … shvati tako, da se kondicional u toj protazi odnaša na sadašnjost. U tom slučaju se veli, da je u sadašnjosti moguće, da si srce ne želji boljega. To, ča je u sadašnjosti i u prošlosti samo moguće, to se ne vrši ili ne ispunjava zaista. Takovom protazom je ada rečeno, ča je uvjet, da bi se ostvario sadržaj apodoze, ali istovrimeno i to, da se ta uvjet ne ispunjava, a tim se ne ostvaruje ni sadržaj apodoze. Tako razumljena ta pogodbena rečenica znači, da bi to, ča nam se ispuni, bilo dost dobro pod uvjetom, da si srce ništ boljega ne bi željilo, ali to nij tako, ar si srce želji ča boljega, pak zato to, ča nam se ispuni, i nij dost dobro. I protaza i apodoza izražavaju samo neostvarenu mogućnost, zbog toga su takove pogodbene rečenice irealne.

Ada moru rečenice s veznikom kad(a) i s kondicionalom u protazi biti i potencijalne i irealne. Ta razlika se ne vidi po nekom vanjskom znaku, pak nij za svaku rečenicu lako reći, je li ju tribamo razumiti kot potencijalnu ili kot irealnu.

U sljedećem nekoliko pogodbenih rečenic s veznikom kad i kondicio­nalom, ke bi mogli razumiti već kot potencijalne:

Ne bi bilo zlo, kad bi nastalo ča od posla, mislim pri sebi. AB-SL 16 – Kako srićni bi mi bili, kad bi ‘vo doživit(i) smili. JW-PP 41 – Dobro bi bilo, kad bi se za dobe skrbili za odgovarajuće fašne. AŠ-ZD 7 – Bolje bi bilo, kad bi se te fajfe čisto ostavio. IH-VM 43

A ovo nekoliko pogodbenih rečenic s veznikom kad i kondicionalom, ke moremo razumiti kot irealne:

Čuda bi se nabrojilo,/ Kad bi nebo vedro bilo!/ Ali oblak je na puti/ Ter nam pravu vid pomuti. MMM-J 291 – Skopao bi ga ja, kad bi znao točno to mjesto. AB-SL 83 – Kad bi mačka kreljute imala, joj vrepčići, sve bi vas poklala. MMM-J 324 – A ča bi ti rekao, kad bi ti krčmar tako brojio svaku kapljicu?! IB-P 132

U pogodbeni rečenica s veznikom kad stoji u protaza i apodoza i drugi kondicional. Ovde kondicional II. protaze izriče relativnu gotovu sadaš­njost, ka je istovrimena relativnoj sadašnjosti apodoze, a odnaša se na prošlost.

Kad bi bio poslušao na dobru majku, bi se bio mogao ugnuti nazlobi žitka. IB-P 113 – Kad bi se bila ofrovala isključivo za te, bi nas bili naši puti drugamor otpeljali? AŠ-ZD 95 – Kad bi bili već u ono vrime priredjivali naticanje za kraljicu lipote, bila bi mlinarova Katinka … lako dobila mnoga naticanja. AB-Č 33 – Kad bi bio prlje znao i ćutio, da me ti Nimci tako jako ljubu, je znamda ne bi bio mogao ostaviti. MM-S 192

Kad je u takovi irealni pogodbeni rečenica ili u protaza ili u apodoza samo kopula verbalni dio predikata, javlja se ona u prvom kondicionalu,

– u protazi:

… kad ne bi bio sajam, bi sigurno bili došli ognjogasci na gašenje ognja. IB-P 211 – Kad ne bi bio ravno Čunga, ki je to povidao, mogle bi se bile človiku zasuziti oči. FB-NK 108

– u apodozi:

Kad bi bio Anton išao sjahevati drugoga mladoga konja, bi samo Antonove čižme i konjska kopita u prahu ceste bila zlamenja, da su vuki opet poglobali jednoga konjanika. IB-P 103 – Bolje bi bilo, kad bi se bilo Ruskoj pomoglo pri polakom putu zapadnomu gospodarstvenomu sistemu. JW-PP 167

– u protazi i u apodozi:

I joj bi nam bilo, kad ne bi bio Feri školnikov med njimi. IH-VM 30

U ovom primjeru se more samo po kontekstu odlučiti, je li se odnaša relativna gotova sadašnjost na sadašnjost ili na prošlost.

Jače naglašena je relativna sadašnjost u odvisno povezani rečenica s pogodbenim sklapanjem, kad uz protazu s kondicionalom II. stoji apodoza s prvim kondicionalom. Ovde apodoze izriču relativnu gotovu sadašnjost, ka se odnaša na sadašnjost.

Mi vas ništa ne bi pitali, kad ne bi bili našli pogorenoga muža na susjedstvu vašega malina. AB-Č 27 – Kad bi svi farniki ovako točno i svisno bili zvidili i Beč poslali naslove svojih bečkih Hrvatov, bi ih nabrojili od 5 tisuć već i do 7 tisuć … MM-S 363 – Kad bi bio šparao za dobe, bi sad ča imao. razg.

Potencijalne i irealne pogodbene rečenice s veznikom da