Morfološki sistem gh. jezika je zvećega čakavski, ako ga usporedimo sa štokavskim, ali ima i mnoge osebine kajkavskoga dijalekta, npr.:

a) Padežni sistem imenic se nij preminio. Neke riči, ke su bile podvrgnute povijesnomu razvitku, su se združile u jednu skupnu grupu roda prez nesigurnosti u padeži, npr. glad, varoš m. r.; bol ž. r. Uza to su neke imenice m. r. prešle u ž. r.: list...

b) Posudjenice iz indogermanskih jezikov su se učvrstile u rodu po svoji završetki, a ne po rodu izvornoga jezika.

c) Padežni sistem je preuzet prez promjene iz staroslavskoga, zvana vokativa, ki se je održao u gh. samo u ostatki.

d) Novoštokavski DLI mn. imenic se u gh. nij ostvario, nego se je zadržao – s jako malimi iznimkami – stari sistem. G mn. na -a isto nij ostvaren.

e) Pridjevi su zadržali samo pridjevsku deklinaciju. Imenička deklinacija je nazočna samo u neki okamenjeni forma, većinom kot prilog.

f) U deklinaciji brojev se je održala samo jednina i množina, ali je čuda složenija od one u hstj. Samo u neki malobrojni slučaji se je zadržala dvojina.

g) Priložne forme su se održale dijelom u stari zamjenički forma: kade, kada... ili u okamenjeni padeži: gori, doli ... ili u padeži s prepozicijom: nastran, zdola ...

h) Sistem tvorbe glagolskih vidov je produktivan, akoprem odvisan od jezičnoga znanja korisnika.

i) Aorist i imperfekt su se u gh. održali samo u crikveni teksti.

j) Imperativ za 3. l. jd. i mn. je zadržao još neka + 3. l. jd. ili mn. prezenta: neka čuva(ju).

k) Participi se dekliniraju i moru se upotribiti i priloški. Kot gerundiv prez. se rado upotribljava negdašnja neodredjena forma N m. r.: kleče, leže, muče ...

l) Glagolski prilog prošli (tzv. -us particip) se je s vrimenom izgubio. Ni particip prezenta danas već nij aktivan.

m ) Nij razlike med infinitivom i supinom.