Najveći dio glagolov ima nepreminljiv naglasak u svi obliki, npr. inf vìditi, 1. l. jd. prez. vìdim, imp. vìdi, rad. pridj. m. r. vìdio, ž. r. vìdila, trp. pridj. vìdjen.

S akcentološkoga stanovišća postoji tendencija, da se pri gibljivom naglas­ku obliki inf., imp. i rad. pridj. stavu u opoziciju s obliki prez. i trp. pridjeva.

Glagoli, kod kih djeluje ta opozicija, moru se razlikovati:

a) po kvantitetu naglašenih slogov, npr. kȓčiti, imp. kȓči, rad. pridj. kȓčīo kȓčīla kȓčīlo prema prez. kȑčim kȑčiš kȑči …, trp. pridj. skȑčen -o -a, spišȇvati, rad. pridj. spišȇvāo spišȇvāla/spišēvála prema prez. spišùjem spišùješ …

b) po intonaciji, npr. pȋsati, imp. pȋši, rad. pridj. pȋsāo pȋsāla/pīsála prema prez. píšem píšeš píše …, trp. pridj. napíšen/napísan -o -a ; mlȃtiti prema prez. mlátim; gnjȃviti, prez. gnjávim

Kot glagolov sa spojnikom -a- postoji grupa, kod kih je u obliki prezenta moguć naglašen nastavak. Ostali obliki imaju ili nenaglašene dužine, kad je to moguće (infinitivi ih nikad nimaju), odn. oni premješćaju naglasak prema koncu riči, npr. kàšljati, imp. kàšljāj, rad. pridj. kàšljāo kašljála
-o prema prez. kašljȃm kašljȃš; štìmati, prez. štimȃm; ràvnati, trp. pridj. (na)ràvnān (na)ravnȃna -o, prez. ravnȃm. Ovoj grupi pripada još razùmiti, prez. razumȋm.

Opozicije po kvantitetu med prezentom i svimi drugimi obliki nalazimo u redu glagolov s infinitivnim samoglasnikom -a-, npr. prez. kópam kópaš kópa …, prema inf. kòpati, imp. kòpāj, rad. pridj. kòpāo kopàla, trp. pridj. zakòpān zakopȃna, ili péljam – pèljati, póznam – pòznati i dr.

Daljnja opozicija po kvantitetu postoji med imperativom i svimi drugimi obliki kod glagolov s prezentskim samoglasnikom -i-, npr. imp. zbȗdi zbȗdite, prez. zbùdīm zbùdīš zbùdī zbudȋmo zbudȋte zbùdū (opozicija po mjestu naglaska unutar prezentskih oblikov odgovara općim naglasnim zakonom), rad. pridj. zbùdīo zbudìla, trp. pridj. zbùdjēn zbudjèna -o ; imp. bȋži bȋžite, inf. bìžati, prez. bìžīm bižȋmo, rad. pridj. bìžao bìžala (prez nenaglašene dužine).

Nazadnje postoju još opozicije po kvantitetu med obliki rad. pridj. i svimi drugimi glagolskimi obliki, npr. rad. pridj. léžao léžala prema inf. lèžati, imp. lèži, prez. lèžīm ležȋmo, trp. pridj. zalèžān zaležȃna -o.

Drugačiji naglasni odnosi su rijetki, povezani eventualno s drugimi alter­nacijami, npr. zváti, prez. zòvēm, rad. pridj. zvȃla, trp. pridj. (po)zvȃna; strésti, prez. strèsēm, rad. pridj. strésao strésla, trp. pridj. strešèno; pròdati, prez. pròdām, rad. pridj. pródao pródala, trp. pridj. pròdān prodȃna -o.