Zvana pȑvi, drùgi, tréti i četvȑti su redni broji načinjeni od osnove glavnih brojev nastavkom -i, npr. péti, deséti, dvàdeset šésti. Kod brojev sédam i ósam ispada nepostojano a, pak glasu redni broji sédmi i ósmi. Od stȏ je redni broj stovéti ili stóti, od tìsūć je tisúći, ki se od brojnoga pridjeva tisȗći razlikuje uzlaznom intonacijom, od jèzero – jezérti od miliȏn – miliónti, a od milijárde – milijárdni.

Redni broji imaju oblike odredjenoga pridjeva, npr.:

Isto tako je spominjao drugi veliki svetak, pedeseti dan po Vazmu … AB-SV 100 – … u petom ili šestom koljenu. IH-PS 36 – Matac … dojde s desetoga na stoveto, a družina se drži fanjak. FB-NK 34 – Nato pak, četvrtu noć, idem ja sa sestrom koludricom u kloštar. MM-S 171

Kod većdijelnih rednih brojev ima samo poslidnji dio oblik rednoga broja, npr.: tridéset péti, dvȋstō četrdéset tréti, ósamtìsūć trȋstō šezdéset sédmi i sp.

Poslidnji dio se kot kod glavnih brojev more povezati s drugimi dijeli veznikom i, npr.: pedéset i tréti.