Novi prilogi čudakrat nastaju minjanjem drugih vrsti riči. Na takov način najvećkrat nastaju prilogi od pridjevov.

Zvećega se preminjaju opisni pridjevi u obliku sridnjega roda. Takova konverzija je najplodniji tip nastanka prilogov, npr.:

lipo, livo, misečno, naredno, obično, očividno, prikoredno, zlovoljno.

Čudakrat se preminjaju pridjevi u komparativu i superlativu, npr.:

duže, kasnije, kašnje, ranije, najbolje, najgorje, najkašnje.

Instrumentalni obliki imenic se takaj moru preminiti u priloge, npr.:

domom, putem, redom, silom.

Akuzativni obliki nekih imenic se kočkrat moru preminiti u priloge, npr.:

mrvu, mrvicu, mrvičicu.

Kočkrat se preminjaju imenice u nominativnom obliku u priloge, npr.:

jutro.