Neodvisno složene rečenice nastaju tako, da se ishodnim rečenicam pri sklapanju u jednu rečenicu rečenična granica premini u nerečeničnu, i to u takovu, ka već nij na kraju rečenice, nego preminjena ostaje nutri u njoj. U skladu s tim se minjaju i znaki, ki označavaju takove granice: točka (.), kot znak rečenične granice, minja se ili u točku zariz (;), ili u zariz (,), ili u crtu (–), ili u dvotočku (:). Rečenica, ka nastaje na ti način poredjivanjem medjusobno neodvisnih rečeničnih strukturov uz od­stra­nje­nje rečeničnih granic, zove se rečenični red.

Točka zariz se pri poredjivanju hasnuje onda, kad se u rečeničnom redu kani očuvati odstranjena rečenična granica med rečenicami, i kad se novo postavljena nerečenična granica gleda skoro kot rečenična.

Hrvati bili smo, već nismo; zabit ćemo svoj jezik i pismo. MMM-J 85 – Sve selo je štalo; pravoda zaman. MM-S 113 – Zapravo je bio manje znati­željan na njev odgovor; u sebi ih je naime već na smrt odsudio; ali hotio je uživati njevu reakciju, njev strah, njevo poniženje. AB-Č 79 – Susjede su bile i družice od ditinstva; obadvime su si zibrale jednu krasnu majušku zoricu, da pokažu svoju lipotu himbenomu svitu. IB-P 166 – San na moje oči pada; zbogom ljudi, spat ću sada! JW-PP 46

Te neodvisno složene rečenice su poredjivanjem sklopljene od sljedećih ishodnih rečenic:

Hrvati bili smo. Već nismo Hrvati. Zabit ćemo svoj jezik i pismo. – Zapravo je bio manje znatiželjan na njev odgovor. U sebi ih je naime već na smrt odsudio. Itd.

Zariz hasnujemo onda, kad se u rečeničnom redu odstranjena reče­nič­na granica med rečenicami već ne čuva tako jako, nego se u velikom jur gleda kot nerečenična granica:

Pretežak nij ti niki trud, preoštar nij ti niki put. MMM-J 61 – Bilo je oko polnoći, kod Brajdinih nastao je bio nekako mir, nije bilo žive duše na dvoru, a noć bila je prilično škura. FB-NK 58 – Po lapti nisam vidio trak­tore nego konje, po cesta su se ljudi vozili bicikli ili su pišačili. JČ-SS 64

U rečenični red moremo sklopiti i rečenice, kod kih predikat nima glagola v. § 1252.

Jilo, pilo, spavanje, kupanje. JW-PP 230 – Odlučno, kratko, bezbolno. BŠ-SK 114 – Pravoda, nek po ugarsku. MM-S 166

U rečenični red se kot nestrukturirana rečenica sklapa i vokativ v. § 238 :

Da, Ivane, veli mu, ja bi, ali nisam li tvojim starjim presiromaška? MK-CS 125 – Glej brate, ovako će znam biti moguće. MM-S 181 – Gospodine, kamo ideš? NZ 250

Točka zariz i zariz se moru upotribiti u jednoj ter istoj složenoj rečenici.

Pri stoli kod kraja mjesta je uz Šimu; tamo sjede Tome, da se ugne dimu. MMM-J 231 – Zato je vrdiru naredjeno, da naloži uz kapelu oganj ter speče na njem kus slanine; to će biti mladomu gospodinu ručenje. IH-IG 27

Crta se hasnuje onda, kad se u rečeničnom redu med rečenicami kani naglasiti granica i stanka:

Ti ubijaju, su puni krvi – ja to nigdar biti neću. MM-S 43 – Mučno sam živila, čuda pretrpila – božja sveta volja tako j’ prepustila. MMM-J 212

Dvotočka se upotribljava onda, kad se u rečeničnom redu od sadržaja jedne rečenice kani pokazati na sadržaj druge:

Bili su to sve stariji muži u svojoj slikovitoj hrvatskoj narodnoj nošnji: u modri sukneni hlača i halja (špenzari) s velikimi gumbami, u ki su izgle­da­li svi po redu kot pravi plemenitaši. IH-IG 142 – Straha nisam poznao – a med timi brigi su znale biti strašne grmljavine: od briga k brigu se je grom odzivao, kot pakleno pucanje. MM-S 38

Veznički prilog (adverb) i vezniki u neodvisno složeni rečenica