Rečenice moru se sklopiti i tako, da ugradjena rečenica ne dostane samo mjesto u strukturi druge ishodne rečenice, nego da zgubi pri takovom sklapanju i svoju rečeničnu strukturu, ter joj se zgubi i svaki slijed samostalnosti. U tako sklopljeni rečenica predikat ugradjene rečenice već ne kaže gramatička svojstva predikata, nego se pojavljuje preoblikovan kot svojevrstan dio strukture, u koj preostaje samo jedan predikat. Jedna rečenična struktura more tako, u različni obliki, sadržavati već predikacijov, od kih nosi samo jedna karakteristične gramatičke oznake predikata, a druge se ugradjuju u rečeničnu strukturu drugačijimi gramatičkimi oznakami. Po nji se moru prepoznati ugradjeni predikati, iako ne raspolažu pravimi predikatnimi osebinami.

Preoblike, kimi se rečenice uz gubitak vlašće strukture ugradjuju u je­dinstvenu strukturu sklopljene rečenice su: , predikatno pro­širivanje, infinitivizacija i nominalizacija.

Rečenice, ke su sklopljene s preoblikom strukture, su najsloženije od svih složenih rečenic, a ugradjene rečenice u nji su najodvisnije. Pokidob da one imaju samo jednu rečeničnu strukturu, a predikati ugradjenih rečenic nimaju karakterističnih osebin ili oznakov predikata, nisu se takove rečenice dosada u gramatika smatrale kot složene rečenice, nego su je tradicionalne gramatike ubrajale med proste proširene. Po svojoj vanjskoj strukturi one i nisu složene.