Od gornjih slučajev, u ki su atributi sintaksno obavezni, ar prez njevoga ugradjivanja ne bi bile pravilno gradjene rečenice, moramo razlikovati druge, u ki bi rečenice bile pravilno gradjene i prez njih, ali su atributi ipak potribni ili još i neophodni, da bi značenje rečenice imalo smisla. Takovi atributi su semantički, ali ne i sintaksni, tako da ovde vidimo razliku med sintaksnom i semantičkom strukturom rečenice.

Kod semantički obaveznih atributov moremo razlikovati nekoliko grup. To odvisi od toga, uz kakovu vrst riči je ugradjen atribut.

a) Vlastita imena (od dvih ili već dijelov)

Atribut pomaže imenu, da se ono nekim svojstvom trajno razluči od drugih istovrsnih imen:

U sridnjem Gradišću su troja naselja, u čijem nazivu je rič Pulja. Razlikujemo je atributi: Gornja Pulja, Doljnja Pulja i Sridnja Pulja. Spodobnu razliku pomoću atributov vršimo i kod vlastitih imen Stari Hodas, Veliki Borištof, Hrvatska Nadalja, Petar Veliki, Sveti Mikula, Mala Azija, Mali Medvid, Veliki Medvid …

Pridjev kot atribut stoji uz vlastita imena u odredjenom obliku.

b) Stručni nazivi

Atribut je obavezan i u dvodijelni i većdijelni stručni nazivi iz različnih strukov ili u općeprihvaćeni nazivi:

dušno spoznanje, šari ditel,
prsni kralješac, bučni kralj,
črljena krvna tjelešca, slipo oko,
mladi misec, suha nemoć,
stari vijek, ugljična kiselina,
skupni zvon, zbočni brod.

U atributi kot dijeli stručnoga i općeprihvaćenoga naziva stoji pridjev takaj u odredjenom obliku.

Atribut uz semantički redundantne imenice

a) Atribut mora dojti uz imenice s velikim opsegom značenja, ke su u neki konstrukcija pretirano semantički redundantne i tim neinformativne. To su većinom imenice, kimi se izriče vrime, način … Atribut nosi glavni dio semantičke informacije i tako daje cijelomu iskazu smisao. Takove riči su npr. način, čas, vrime, dob …

Rečenice prez atributa su sintaksno korektne, ali semantički su nepotpune.

Rečenica Na način se je oprostio. ne veli ništ novoga, ar se sve dogadja na neki način. Bitno je znati, na kakov ili ki način se nešto dogadja, a uprav to se izražava atributom:

U Bibliji … ima hipcev, kad negdo na osobit način doživi blizinu Božju. AB-SV 5 – Ali u Kristuševu dob još nije bilo službene Crikve … JW-PP 142 – Malom Borištofi za mojega časa/ Nij još bilo tomu nit slijeda nit glasa. MMM-J 153 – Još su neko vrime šuteći sidili skupa … AB-SL 153 – Pri ovoj najsvetačnijoj priliki se je vršila i svetačna instalacija … MM-S 363

b) Atribut je semantički potriban i uz imenicu, ka je ugradjena kot priložna oznaka sredstva uz predikat izrečen glagolom istoga ili spodobnoga leksičkoga značenja. Ako pogledamo rečenicu

On je govorio glasom.

vidimo, da je imenica u I. sg. glasom kot priložna oznaka sredstva uz predikatni glagol govoriti redundantna, ar se obično govori glasom. Ugradjenjem odgovarajućega pridjevskoga atributa se odstrani pretirana redundantnost imenice glasom. Ona onda minja i semantički razred priložne oznake. Glasom prestaje biti priložna oznaka sredstva i nastaje skupa s atributom priložna oznaka načina, ča se vidi i po tom, da takov priložni izraz u većini slučajev moremo zaminiti nekim načinskim prilogom istoga značenja: tihim glasom = tiho.

Tetka je ove riči sprogovorila neodlučnim glasom. JČ-SS 42 – … pak se tako otpravi važnim korakom po putu dalje doli, a drugi se shranu za bližnji grm. FB-NK 51 – Sekretarica već nije tako zabljiva, kolegi imaju već rešpekta, šef te gleda novimi očima, dica visu na tebi … AŠ-ZD 35 – Ogledivao se velikim zanimanjem i stručnim pogledom. BŠ-SK 278 – Lakimi koraki sam gazio, ili sam zapravo lebdio u duhu nad zemljom … AB-Č 324

Imenica s atributom u I. sg. se ne more zaminiti prilogom istoga značenja, kad je uz takovu imenicu ugradjeno već atributov (pridjevskih i zamjeničkih) ili kad bi prilog imao nešto drugačije značenje:

Joškac je htio nahero pogledati, kot kokoš na misec, pak svojim nezrelim glasom zakukuriknuti … AB-SL 249 – A pokidob da je imao pušku shranjeno odzad u kladnji, puknuo je svojim hrdjavim grlom kroz oblok van … IH-PS 34 – Za jedno neugodno iskustvo bogatiji otpravi se svojim pomalo klecavim hodom na vrt. FB-NK 109

c) Uz imenicu s već značenj je potribno i važno odrediti atributom jedno od nje značenj, bilo ono temeljno ili preneseno, da bi se točno znalo, o kom značenju je rič:

A uz različne cijene na obadvi strani granice procvalo je sve živije krijumčarenje u mali i veliki dugovanji od jaj i kokoš do ždribićev i konji. AB-Č 275 – Uz kaštel na drugoj strani velika voda, jezero, a za njim visok brig. IB-P 238 – Hotila sam/ stati na tvojoj strani,/ hoditi tvojim putem/ i ostavljati s tobom/ skupne slijede. AŠ-ZD 124/125

Pod izričaji imamo pred očima dvi vrsti ustaljenih sklopov riči, idiome i fraze.

Idiom