Imenice sr. r. obično nimaju naglaska na zadnjem slogu, zvana u dvi kategorija: kod nekih apstraktnih imenic na -stvo i kod zbirnih na -ē, npr. trojstvȏ, božanstvȏ, ljudstvȏ, ali bogátstvo, továruštvo, siromáštvo; strnjȇ, košćȇ, povrćȇ, ali zdrávlje, kaménje, grúdje.

Velik dio imenic sr. r. ima nepreminljiv naglasak u jednini i množini, npr. zȑno, G jd. zȑna, NA mn. zȑna, G mn. zȑnov. Jedan dio imenic minja pak naglasak u množini, npr. sèlo, NAV mn. séla, G mn. sȇl. Naglasak se rijetkokrat minja kod tro- i većsložnih imenic (jednakosložnih). Nikada se ne minja kod većsložnih imenic, kad je naglasak na tretozadnjem slogu, npr. sìdalo, NAV mn. sìdala, G mn. sìdal; písanje, NAV mn. písanja, G mn. písanj. (U sjevernom Gradišću je prošireniji naglasak sidálo.)

Kod imenic s preminljivim naglaskom imamo kvantitativne opozicije med jedninom i množinom, npr. pèro, G jd. pèra, NA mn. péra, G mn. pȇr, D mn. pérom/-am, LI mn. péri.

Opozicije po mjestu naglaska imamo kod imenic s umetki -n- i -es-, npr. ìme, G jd. ìmena, NA mn. iména, G mn. ìmēn, D mn. iménom/-am, LI mn. iméni.

I kod nekih imenic sr. r. imamo u množini puno naglasnih dubletov, osebujno kod imenic s dugosilaznim naglaskom i kod imenic tipa ljéto, npr. jézero, NAV mn. jézera ili jezèrā, D mn. jézerom/-am ili jezèrōm/-ām, LI mn. jézeri ili jezèrī; ljéto, NAV mn. ljéta ili ljètā, D mn. ljétom/-am ili ljètōm/-ām, LI mn. ljéti ili ljètī.

Jednakosložne imenice

Jednakosložne imenice

S naglaskom ` u jednini i množini

S naglaskom `u jednini i ́ u množini. U G mn. > ̆

S dužinami na nastavku u množini, zvana u G mn.

S naglaskom ̆ u jednini i množini

1. jd.	NAV	krȃljïvstvo	mn.	NVA	krȃljïvstva
   	G	krȃljïvstva		G	krȃljïvstvov
   	DL	krȃljïvstvu		D	krȃljïvstvom/-am
   	I	krȃljïvstvom		LI	krȃljïvstvi

2. S ̆ na zadnjem slogu

   jd.	NAV	morjȇ	mn.	NVA	morjȃ
   	G	morjȃ		G	morjȇv
   	DL	morja		D	morjȇm/-ȃm
   	I	morjȇm		LI	morjȋ

   jd.	NAV	boÏanstvȏ	mn.	NVA	boÏanstvȃ
   	G	boÏanstvȃ		G	boÏanstvȏv
   	DL	boÏanstva		D	boÏanstvȏm/-ȃm
   	I	boÏanstvȏm		LI	boÏanstvȋ

S naglaskom ̆ u jednini i s alternirajućim akcentom ́ i ` u množini

1. jd.	NAV	vȋno	mn.	NVA	vína ili vìnÇ
   	G	vȋna		G	vȋn
   	DL	vȋnu		D	vínom/-am ili vìnõm/-Çm
   	I	vȋnom/-õm		LI	víni ili vìnī

2. S ̆ na zadnjem slogu

   jd.	NAV	jȃje	mn.	NVA	jája
   	G	jȃja		G	jȃj
   	DL	jȃju		D	jájem/-am ili jàjïm/-Çm
   	I	jȃjïm		LI	jáji ili jàjī

3. Kod brojnih imenic ove grupe imamo u svi padeži množine dvi naglasne mogućnosti.

   jd.	NAV	pȋsmo	mn.	NVA	písma ili pìsmÇ
   	G	pȋsma		G	písam ili pìsam/pìsÇm
   	DL	pȋsmu		D	písmom/-am ili pìsmõm/-Çm
   	I	pȋsmom/-õm		LI	písmi ili pìsmī

S naglaskom ́ u jednini i množini

1. S naglaskom ́ u jednini i dubletami u množini

   jd.	NAV	ljéto	mn.	NVA	ljéta ili ljètÇ
   	G	ljéta		G	ljȇt
   	DL	ljétu		D	ljétom/-am ili ljètõm/-Çm
   	I	ljétom		LI	ljéti ili ljètī

2. Pod ov tip spadju i trosložne imenice tipa jézero s minimalnom razlikom u G mn.:

   jd.	NAV	jézero	mn.	NVA	jézera ili jezèrÇ
   	G	jézera		G	jèzïr
   	DL	jézeru		D	jézerom/-am ili jezèrõm/-Çm
   	I	jézerom		LI	jézeri ili jezèrī

Nejednakosložne imenice

S umetkom -t-

1. S naglaskom `
   

   jd.	NAV	pìple uz pȋple	mn.	NVA	pìpliçi uz pípliçi
   	G	pìpleta pípleta		G	pìpliçev pípliçev
   	DL	pìpletu pípletu		D	pìpliçem pípliçem
   	I	pìpletom pípletom		LI	pìpliçe pípliçe

2. S naglaskom ̆ u N jd.

   jd.	NAV	Ïdrȋbe	mn.	NVA	Ïdrìbiçi
   	G	Ïdrìbeta		G	Ïdrìbiçev
   	DL	Ïdrìbetu		D	Ïdrìbiçem
   	I	Ïdrìbetom		LI	Ïdrìbiçe

3. S naglaskom ́ u N jd.
   
   

   jd.	NAV	jedínãe	mn.	NVA	jedínãiçi
   	G	jedìnãeta		G	jedínãiçev
   	DL	jedìnãetu		D	jedínãiçem
   	I	jedìnãetom		LI	jedínãiçe

S umetki -ni -es

1. S naglaskom `

   jd.	NAV	ìme	mn.	NAV	iména
   	G	ìmena		G	ìmïn
   	DL	ìmenu		D	iménom/-am
   	I	ìmenom		LI	iméni

   jd.	NAV	ãùdo	mn.	NAV	ãudèsÇ uz ãùda
   	G	ãùda		G	ãùdïs ãùdov
   	DL	ãùdu		D	ãudèsõm/-Çm ãùdom/-am
   	I	ãùdom		LI	ãudèsī ãùdi

2. b) S naglaskom ̆ u N jd.

   jd.	NAV	vrȋme	mn.	NVA	vriména
   	G	vrìmena		G	vrìmïn
   	DL	vrìmenu		D	vriménom/-am
   	I	vrìmenom		LI	vriméni

   jd.	NAV	aho	mn.	NAV	aši ušésa
   	G	aha		G	ušìju ùšïs
   	DL	ahu		D	ušìmam ušésom/-am
   	I	ahom/-õm		LI	ušì ušési

U imenica s umetkom -v- ostaje naglasak u cijeloj paradigmi nepreminljiv i na istom mjestu, npr. pódne – pódneva – pódnevu …

Vrst e