Za razliku od drugih vrsti riči – ako izuzmemo neke priloge – imaju pridjevi svojstvo stupnjevanja. To znači, da moremo neka bića ili neke predmete, ki imaju istu osebinu, razlikovati po kvalitetu i kvantitetu te osebine. Za prispodabljanje su potribni bar dva predmeti ili dvoja bića, a postupak prispodabljanja zovemo stupnjevanje ili komparacija. Kom­pariraju se po pravilu samo opisni, pravi pridjevi, a ostali samo onda, ako se upotribljavaju u prenesenom smislu.

Ali i med pravimi pridjevi ih je nekoliko, ki se ne moru stupnjevati, ako se hasnuju u svojem pravom značenju. To su oni pridjevi, ki značu ili apsolutno nepostojanje neke osebine (npr. bȏs, gȏl, nȋm ) ili ose­binu u jedino mogućoj mjeri ( mȑtāv, žȋv ). Ako se ali upotrib­lja­vaju u prenesenom smislu, onda je komparacija moguća, npr.:

Nàjdi mi živìju mùziku u rádiju. – Ovȏ dȋte je med svìmi nȃjživij e.

Dalje se ne moru stupnjevati pridjevi, ki završavaju na -i (npr. božíćni, čerášnji, teléći, bolesníčki, škólski ), posvojni pridjevi (npr. brátov, újčev, sèstrīn/sèstrin ) i gradivni pridjevi (npr. drìven, stàklēn, mlȋčān ). U prene­senom značenju je ali i komparacija nekih gradivnih pridjevov moguća, npr.:

ūvo je nȃjčitanìja knjìga. – Drivenìjega človìka nȋsam vìdila neg je ȏn. – Za t à nac i t à ko drìvene n ò g e post á le su j ò š drivenìj e. AB-SL 167

Komparacija ima tročlanu paradigmu, tri stupnje:

a) Pozitiv, prvi stupanj, izražava samo svojstvo, osebinu nekoga ili nečega, npr. vèlik stȃn, mȓzla vòda, málo sèlo.

b) Komparativ, drugi stupanj, izriče, da jedan predmet ili jedno biće ima to svojstvo u većoj mjeri, npr.:

Tvȏj nȏž je óštar, àli mȏj je oštrìj i.

U prispodobi se imenica, ka je nositelj svojstva, o kom se govori, uvodi veznikom nego (s nominativom) ili prijedlogom od (s genitivom):

Kàmen je tvȑdji nègo zèmlja. – Kàmen je tvȑdji od zèmljē.

c) Superlativ, treti stupanj, kaže, da jedan predmet ili jedno biće po svojoj osebini nadmašuje sve ostale, npr.:

Dijamànt je nȃjtvrdji drági kàmen.

Imenica, ka izriče ono, s kim ili s čim se nešto prispodablja, uvodi se prijedlogi od (s genitivom), izmed (s genitivom) ili med (s instrumentalom), npr.:

Mèd svīm drágim kaménjem je dijamànt nȃjtvrdji. – Zràkoplov je nȃjbrže od (izmed) svȋh pròmetnih srédstav.

Elativ je apsolutni superlativ prez prispodobe; tvori se prefiksom pre- i pozitivom, npr.:

presvȋjet, prezmóžan, preblážena, prečùdan, prelȋpa, predóbar, prebogáto.