a) Lične ili personalne zamjenice su:

jȃ, tȋ, ȏn, òna, òno; mȋ, vȋ, òni, òne, òna

Lične zamjenice označavaju odnos diozimateljev u razgovoru, i to:

– jȃ i mȋ onoga, ki govori, govornika, to je 1. lice,

– tȋ i vȋ onoga, komu se govori, ki posluša, sugovornika, to je 2. lice,

– ȏn, òna, òno – òni, òne, òna onoga, o kom se govori, ki ali u času govorenja nij nazočan u razgovoru, to je 3. lice.

Jȃ, tȋ, mȋ i vȋ nimaju posebne oblike za muški i ženski rod, ali iz pridjevskih oblikov, ki se na nje odnašaju, se vidi, za ki rod ide, npr.:

Ja sam te zvao, ali ti me nisi čula. Javila sam se, ali ti nisi reagira o. Javili smo se, ali vi niste reagiral e. Još te nisam vidio ovako pr estrašenog a.

Koč se ali i iz dodatnih riči ne da prepoznati, je li je govor o muškom ili ženskom licu – npr. Čujem te, da si u hiži. Poznam te još od maljanstva. U takovi izjava se stopr iz konteksta more prepoznati, je li govori muško ili žensko lice ili je li se govori o muškom ili ženskom licu. Iz upotribljenih zamjeničkih oblikov se to ne da doznati.

Zamjenica mȋ znači množinu, a upotribljava se onda, kad govornik govori u svoje ime i u ime onih, ki mislu kot on ili ki slišu po bilo čemu istoj grupi kot i on – npr. Mi smo se bili šetati – i li kad negdo govori o sebi i svojem sugovorniku – npr. Mi se zbog toga nećemo svaditi.

Mi se upotribljava i onda, ako govornik ili pisatelj ne kani istaknuti svoju osobu – npr. O tom smo (mi) jur pisali u novina – ili ako želji naglasiti svoj položaj u društvu, kot je to nekad bio običaj u povelja i pismi kraljev ili cesarov.

Vȋ se upotribljava, kad se govornik obraća već nego jednomu slušatelju ili sugovorniku:

Vi ste morali dugo na me čekati. – Ja bi vas prosio, da bi mi ovo vrijeda popravili.

Kad se obraća starjemu ili nepoznatomu ili ne dobro poznatomu človiku, i onda se kot rič poštovanja hasnuje vi, a stoji za jedninu. U takovom slučaju se u pismu vi obično piše velikom slovom – npr. Prosim Vas, da bi mi pomogli u ovom poslu.

b) Lična povratna zamjenica se/sébe

Lična povratna ili refleksivna zamjenica se upotribljava se onda, ako se kani izraziti, da se radnja odnaša na subjekt, kad je ada subjekt istovrimeno i objekt. Nenaglašeni oblik je se, naglašeni sebe.

Povratna lična zamjenica ima za sva tri lica, za sve tri rode i za jedninu i množinu isti oblik:

ja sam se umio, ti si se umio, ona se je umila, svi su se umili, dica su se umila; umiva dite, a ne sebe; kupila si je auto; kupila je auto sebi a ne tebi.