Brojni pridjevi
Brojni pridjevi moru takaj, kot i glavni broji, odrediti količinu toga, ča se broji. Tvoru se kod osnovov dvi trsufiksom -oj(dvȏji, trȏji), kod ostalih brojev sufiksom -er(čètveri, šèsteri, déseteri/dèseteri). Oni imaju iste oblike kot pridjevske zamjenice [v. § 487].
Jednina | Množina | |||||
m. r. | sr. r. | ž. r. | m. r. | sr. r. | ž. r. | |
N | dvȏ-ji | dvȏ-je | dvȏ-ja | dvȏ-ji | dvȏ-ja | dvȏ-je |
G | dvȏ-jega | dvȏ-je | dvȏ-jīh | |||
D | dvȏ-jemu | dvȏ-joj | dvȏ-jīm | |||
A | = N ili G | =N | dvȏ-ju | dvȏ-je | =N | dvȏ-je |
L | dvȏ-jem | dvȏ-joj | dvȏ-jī | |||
I | dvȏ-jim | dvȏ-jom | dvȏ-jimi |
Brojni pridjevi se zvećega hasnuju u množini:
a) kad stoju uz imenice, ke nimaju jednine (pluralia tantum) kot očalji, gaće, hlače, kola, ure, vile, vilice, vrata, npr.:
… zgubili i dva rezervne kotače, tri košulje, dvoje gaće … JW-PP 50 – Cestom su se vozila troja kola visoko natovarena … MK-CS 61 – Nismo onda imali trojih hlač. razg. – Na stolu ležu troje vilice i dvoje ure. razg.
b) ili kad je govor o stalnom ili jur poznatom broju ljudi, predmetov ili pojavov 8 v. § 516, npr.:
Ovde opisane kaštige su jako spodobne deseterim kaštigam egipatskim. NZ 597 – Od svih stran dohadjaju u njega – na dvanaestere ljese slavodobitni šeregi … NZ 607 – … spoji prostor i vrime u četvere dimenzije. AB-SV 72 – … na proglašenje Deseterih Božjih zapovidi kod briga Sinai. AB-SV 100 – … a druge slove su bile peteri samoglasniki. MK-CS 34 – Onde smo nutarstupili u stan Filipa, evandjeliste, ki biše jedan od sedmerih … NZ 324
Brojni pridjevi se rjedje pojavljuju u jednini pak zato i nisu potvrdjeni u svi padeži. Upotribljavaju se:
a) kad kanimo naglasiti, da je to, ča se broji, većvrsno ili većkratno:
Da kaštiga bude troja,/ Kuga, glad i strahi boja … MMM-J 318 – Tuji junak ima troju misao: Prva misao, da te hoće zeti, druga misao, da će te ostavit … FK-JNP 149 – Kripost čina petera je, ne jedina. MMM-J 55 – To je bilo od dvojega dugovanja načinjeno. razg. – Pulover je dvojom vunom uštrikan. razg. – Vidili smo dvoje fele ljudi. razg.
b) kad se općenito spominje količina, npr.:
Dokle je Abel boravio u Djuri, dogodilo se je doma dvoje, ča je poseglo u njegov život. AB-Č 190 – Ovo troje sačinjava i odlučuje moralnost ljudskih činov … AB-NP 76 – Sada ostaje ovo troje : vjera, ufanje i ljubav … NZ 400 – Srce bi im puknulo na troje. MMM-J 400 – … je li ne morem spati zbog osjećajev, zbog želuca ili zbog obadvojega. JČ-SS 45
c) kočkrat se upotribljavajuju i namjesto brojnih imenic na -oje i
-ero uz zbirne imenice dica i braća , npr.:
… ku je ostavio na oskudnoj željariji samu s trojom malom dičicom … AB-Č 60 – Skrbila se za osmeru dicu,/ dva starce i za svojega muža. AŠ-ZD 159 – Sa svom peterom braćom se je dobro pogadjao. razg.
Za izricanje nepregledne množine se koč hasnuju i množinski pridjevski obliki broja 1000, tisȗći, tisȗće, tisȗća, npr.:
… jedno zrcalo uz drugo, tisući obrazi u nji. AŠ-ZD 61 – Kot obrambenu zid imaju tisući muži ženu uza se … AŠ-ZD 172