Prilogi, ki izriču način ili količinu, no i neki od onih, ki značu mjesto i vrime, moru u prispodobi izricati manju ili veću količinu, manju ili veću jačinu, manju ili veću razliku u vrimenu ili prostoru, npr.:

Frola … je znao bólje i vèć razlagati nego Sibiline knjige. FB-NK 16 – Dokle su se naši oci dàlje razgovarali … AB-SL 54 – Tri dni kàšnje se je … ziznalo. MMM-J 212 – … govorio je glasnìje nego obično. FB-NK 76

Od priloga blízu je komparativ blíže/blìže, prilogi čùda, dòst(a), pùno i mnógo imaju zajednički supletivni komparativ vèć i superlativ nȃjveć, a málo ima oblike mánje/mànje i nȃjmanje.

Komparativ i superlativ imaju oblik pridjeva sr. r., npr. mȑzlo – mrzlìje – nȃjmrzlije/nȃjmrzlìje, lȋpo – lìpše – nȃjlipše.