U gh. narodnom pjesničtvu, rjedje u svitskoj i crikvenoj književnosti, po­vezuju se veznikom da i protaze, u ki stoji kondicional prvi ili drugi. I u nji se, kot u rečenica s veznikom kad, izriče, da im je sadržaj samo pomišljen i da nij realan, tako da se ne veli samo, pod kim uvjetom bi se pogodba realizirala, nego i to, da ta uvjet nij ispunjen i da se ne ispu­njava. Kondicional u apodozi opet izražava, da je i ostvarenje nje sadržaja samo pomišljeno. Po tom moru biti i pogodbene rečenice s veznikom da samo potencijalne ili irealne.

Takove rečenice su:

– s kondicionalom prvim u protazi:

Da te ne bi ljubil,/ Ne bi k vam ni hodil … FK-JNP 1 – Da bi ja nek krčmarica bila,/ Svakomu bi pravo natočila … FK-JNP 12 – Ali da bi bio vrtljar, znao bi vam i njevo ime. AB-SL 48 – Bolje bi mu bilo, da bi mu se obisio za vrat malinski kamen i da bi se potopio u dibini morskoj! NZ 59 – Glej, glej, ko sam lipa, vjerovala ne bi,/ Da ne bi kazalo zrcalo na nebi! MMM-J 140

– s kondicionalom drugim u protazi:

Da b’ se bila zvala rožica s dukati,/ Ne b’ bila zabila junakova mati … FK-JNP 12

U narodnom pjesničtvu skoro ne susrećemo kod pogodbenih rečenic veznik kad. U svi gornji rečenica mogao bi se prez svake sadržajne promjene veznik da zaminiti veznikom kad, npr.:

Ali kad bi bio vrtljar, znao bi vam i njihovo ime. – Bolje bi mu bilo, kad bi mu se obisio za vrat malinski kamen i kad bi se potopio u dibini morskoj.

Primjeri s veznikom kad su danas bliži govornomu jeziku, u kom se veznik da već ili manje ne hasnuje.

U hstj. se gledaju protaze s veznikom da u kondicionalu kot zastarane i pogrišne. Tim putem bi mogao krenuti i ghkj., tim već, kad su se neki gradišćanski pisci počeli sporadično naslanjati na praksu hrvatskoga književoga jezika, kade je u takovi protaza indikativ. U pravilu dolazi u ti slučaji, u ki stoji u gh. pogodbena rečenica s veznikom kad u protazi prvi kondicional, sa da indikativ prezenta, a namjesto drugoga kondicio­nala indikativ perfekta. Tako zgora spomenuti citat iz Novoga zakona Bolje bi mu bilo, da bi mu se obisio za vrat malinski kamen i da bi se potopio u dibini morskoj u Jeruzalemskoj bibliji u prijevodu na hstj. glasi Bilo bi bolje da mu se o vrat objesi mlinski kamen pa da potone u dubinu morsku.

Odvisno složena rečenica

Da navali na vas redovita turska vojska, onda bi vas branila moja.

sklopljena je pogodbenim povezivanjem od ishodnih:

1. Onda bi vas branila moja.
2. Na vas navali redovita turska vojska.

U daljnjoj preobliki izostavlja se onda:

Da navali na vas redovita turska vojska, branila bi vas moja. NT, 28.5.1960.

U tom primjeru iz adaptiranoga teksta Eugena Kumičića jur sam svršeni vid navali ukazuje na budućnost, ada na to, da bi moglo dojti do napada i da se on još i očekuje, tako da je i uvjet ostvarenju glavne rečenice. Po tom je ona potencijalna.

Takove su rečenice:

Ah, da znadu sve nevolje moje,/ Srce bi im puknulo na troje. MMM-J 400 – Mnogoputi ne bi škodilo, da je malo hladnija. PJ-S 50 – Da nam je ulovit(i) kralja Matijaša,/ Mi bi njemu dali troju smrt zibrati. FK-JNP 203

U hstj. javlja se u pogodbeni protaza s veznikom da i prezent nesvršenih i svršenih glagolov. Nesvršeni vid već ukazuje na irealne, a svršeni već na potencijalne pogodbe, akoprem su rečenice u većini slučajev dvoznačne.

U protazi pogodbenih rečenic stoji i perfekt nesvršenih i svršenih glagolov. Perfektom se izriče gotova sadašnjost ili gotova prošlost. U jednom i u drugom slučaju je uvjet nešto, ča bi se jur bilo moralo dogoditi, zato su takove rečenice uvijek irealne. Dokle u hrvatskom književnom jeziku u apodozi prvi kondicional more stati i za gotovu sadašnjost i za gotovu prošlost, a kondicional drugi se hasnuje samo fakultativno, ukazuje u gradišćanskohrvatskom kondicional I. izričitije na gotovu sadašnjost, a kondicional drugi u apodozi na gotovu prošlost.

Primjeri

– s prvim kondicionalom u apodozi:

Da ste ča zakrivili, bi jur sidili u zatvoru. MS-BD 47 – Da sam si pet čuvarov najeo, ne bi bili reviri tako čuvani, kako ih je čuvao Mate. PJ-S 53 – Da smo ga i vidili, ne bi ga poznali. FK-JNP 61

– s drugim kondicionalom u apodozi:

Da je bio pravi duh, ne bi bio imao na svojem tijelu toga dijela … FB-NK 41 – A ne bi im bile sfalile ni do danas, da nije došao u kovaonicu Florijan, koga su zvali na kratki Frola. FB-NK 16 – I skoro bi bilo sve ovo završilo prez senzacije, da se nije jedne noći u Zoskinoj glavi rodila dobra misao … FB-NK 112