Ishodna rečenica, kom se izriče ispunjenje nekoga uvjeta, more se ugraditi u drugu kot priložna oznaka dopušćanja s dopusnim veznikom iako.

Odvisno složena rečenica

Iako ga još nismo vidili, smo ga vindar velje prepoznali.

nastala je dopusnim povezivanjem od ishodnih:

1. Vindar smo ga velje prepoznali.
2. Nismo ga još vidili.

U daljnjoj preobliki more se izostaviti priložni izraz suprotstavljanja, a njegovo značenje se prenosi onda na sam dopusni veznik iako.

Iako sam znao, da su joj oči bile kostanjaste, je pred sobom nisam mogao viditi. JČ-SS 25 – Ar iako vam neću uvaditi imena toga sela, vindar vam je moram malo opisati. AB-SL 110 – Iako su se u logoru ugasile sviće, nisu se ugasile ljudske muke. MS-BD 31

Akoprem je tipično za narodno pjesničtvo i za razgovorni stil, da se veznik iako pojavljuje u podiljenom obliku kot ako i, vidimo ga u toj formi na mjesti i u modernijem pisanom jeziku, osebito onda, ako je dopusna rečenica nastala prema pogodbenoj.

Otpri, mila … vrata,/ Ako su i velje od srebra ter zlata. FK-JNP 72 – Ali ja mislim, da je Ferenc Jožef, ako je bio i kralj, i od tanca ča razumio … IH-VM 5 – Ar ako sam vas i ražalostio, nij mi za to žao. NZ 417

Jako dobro zastupan je u narodnom pjesničtvu u dopusni rečenica vez­nik ako, pri čem more u apodozi stati kot izraz suprotstavljanja još ili ali.

Ako je voda ali snig,/ Još pojde k miloj vsaki hip. FK-JNP 51 – Ako sam sirota, još kade va kuti,/ Još sam nepreteljem i onde na puti. FK-JNP 95 – Ako nisam vrla, ali sam bogata … FK-JNP 257

Veznik akoprem