Najprošireniji imenski predikatni proširki su oni, ki nastaju ugradji­vanjem predikatnoga pridjeva uz glagolski predikat, tako da on postaje njegov dio.

Kada imaju obadvi ishodne rečenice isti subjekt, ostaje ugradjeni pridjev kot predikatni proširak u nominativu, slaže se sa subjektom i u rodu i broju, a kot dio predikata je karakteriziran gramatičkom oznakom neodredjenosti.

Odvisno sklopljena rečenica

Duhovnik je čekao obličen u sekreštiji. IH-VM 48

nastala je predikatnim proširivanjem od ishodnih:

1. Duhovnik je čekao u sekreštiji.
2. Duhovnik je obličen.

Pridjev u toj rečenici nij atribut, ar nij ugradjen uz imenice, nego je predikatni proširak, ar je ugradjen uz glagolski predikat kot njegovo sadržajno proširenje.

Drugi primjeri za takovo proširenje:

Po polju je ležala suha krma rastegnuta … FB-NK 15 – Medjutim bilo je … sve puno očekivanja, ki će to prvi prispiti i zaslužiti Pentelovu premiju. FB-NK 27 – Dirnut sam gledao za njim … AB-SL 66

Zavolj slobodnoga reda riči nij svenek jasno prepoznatljivo, je li je u neki rečenica pridjev ugradjen kot atribut ili kot predikatni proširak. Takov sintaksno dvoznačan slučaj bi mogao biti u rečenici:

Pofureni su se brati vrnuli domom. AB-SL 181

kade bi pridjev pofureni mogao biti atribut imenici brati: pofureni brati, a mogao bi biti i predikatni proširak, ugradjen uz predikat su se vrnuli pofureni.

Kad subjekt ishodne rečenice s predikatnim pridjevom nij jednak subjektu druge rečenice s glagolskim predikatom, nego s nekom drugom imenicom u toj rečenici, onda se po ugradjenju uz glagolski predikat prilagodi toj imenici ili zamjenici druge ishodne rečenice u rodu, padežu i broju.

Odvisno sklopljena rečenica

Čudaputi si je ženu srditu vidio … MK-CS 140

nastala je predikatnim proširivanjem od ishodnih:

1. Čudaputi si je ženu vidio.
2. Žena je srdita.

Primjeri s predikatnimi proširki u odvisnom padežu:

Mrtvu su ju našli domaći u zori. MMM-J 140 – Drugi dan jutro … najde njegovu steljicu praznu. IH-VM 77 – Prosio sam ju, neka me ostavi samoga. JČ-SS 43 – Oče, Ti znaš, gdo sam, kakov sam bio dosada i kakovomu si mi dao dojti na svit. FB-NK 32

Predikatni proširak more biti i imenica. On se ugradjuje iz ishodne rečenice, u koj je predikatna rič imenica. Kad je subjekt u obadvi ishodni rečenica isti, stoji proširak u nominativu.

Takov proširak je u ghkj. tipičan u prvom redu za narodno pjesničtvo, npr.:

Kad nimam mladenac već nigdir pokoja … FK-JNP 64 – Sirota sam junak, sirotu ću vzeti. FK-JNP 20 – I ja mlada roža va tugi živiti. FK-JNP 95 – Spomen tomu atentatu/ Nosim plišu po hrbatu … MMM-J 16

Kot predikatni proširak more se u ghkj. razumiti i izraz s kot i imenicom. U hrvatskom književnom jeziku bi mogla biti u neki od tih konstrukcijov imenica kot predikatni proširak i u instrumentalu, npr.:

Njeva dica … su kot dičaki mogli pobignuti sa svojim stricem u Ameriku. DZ-MO 151 – … da je Gamalijel umro kot kršćan. NZ 283 – Sad još više, kad sam im kot farnik i ravnatelj vjerske škole bio i pretpostavni. MM-S 206

Kad subjekt ishodne rečenice s predikatnom imenicom nij jednak sub­jekt­noj riči druge ishodne rečenice s glagolskim predikatom, nego s nekom drugom imenicom ili zamjenicom u toj rečenici, onda se imenica po ugradjenju uz glagolski predikat prilagodi toj imenici ili zamjenici druge ishodne rečenice u padežu:

Za tobom junakom zeleno će zgnjiti,/ Za manom divojkom suho zeleniti. FK-JNP 60 – Hranila je mati Jagodu divojku … FK-JNP 64 – Harman, tebe krokodila/ Nij hrvatska mat rodila. MMM J 123 – Psovao sam i vikao i zaklinjao tebe flandru. AŠ-ZD 46

Svi primjeri u §§ 1681 i 1683, s iznimkom prvoga u § 1681, bi se mogli razumiti i kot apozicije u odvisnom padežu. No ako je razumimo kot predikatne proširke, onda postaje smisao tih rečenic bogatiji i suptilniji. A takovo razumivanje bolje odgovara pjesničkim tekstom.

I genitivni izraz se more iz predikata jedne ishodne rečenice preoblikovati u predikatni proširak druge.

Odvisno sklopljena rečenica

Ter smo se luljali i raznavljali dobre volje po brigu doli. IH-PS 38

nastala je predikatnim proširenjem od ishodnih:

1. Ter smo se luljali i raznavljali po brigu doli.
2. Mi smo dobre volje.

Drugi primjeri:

Drhtećega srca sam išao bliže … IH-VM 3 … pitaju čemerne volje. IH-VM 9 – Odgovorio sam nedobre volje … AB-SL 65

U predikatni proširak se more preoblikovati i prijedložni izraz.

Odvisno sklopljena rečenica

Zač bi se zavolj vušive politike u srdi lučili iz ovoga svita. IB-P 140

nastala je predikatnim proširenjem od ishodnih:

1. Zavolj vušive politike smo u srdi.
2. Zač bi se lučili iz ovoga svita.

Primjeri s prijedložnim (prepozicionalnim) izrazom kot predikatnim proširkom:

Knoći su noćni čuvari s pukšami na rameni čuvali mirna sela. IB-P 51 – Da u svetosti i pravičnosti šetujemo pred njim kroz sve dane … NZ 144

Prijedložni izraz kot predikatni proširak more biti sintaksno dvoznačan, ar se prijedložni izraz čudaputi javlja i kot adverbna oznaka. U obadvi slučaji je vezan uz predikat, tako da se i po sintaksnom sklopu ne more razlikovati predikatni proširak od priložne oznake. Razlika je samo u značenju, ar adverbna oznaka odredjuje sadržaj glagolske radnje, a proširak ga dopunjuje. Tako je prijedložni izraz s u i lokativom u rečenici

Sidili su u dvorani.

priložna oznaka, ar odredjuje mjesto sidjenja. Isti prijedložni izraz uz isti glagol u rečenici

Sidili su doma u skrbi.

nij predikatni proširak, ar svojim sadržajem ne odredjuje glagolsku rad­nju, nego samo dodaje jednomu predikatnomu sadržaju drugi, zapravo veže dva predikatne sadržaje u jedan. Čudaputi se more zaminiti takov prijedložni izraz kot predikatni proširak neodredjenim pridjevom. Da to pogledamo u prvom primjeru gornjega paragrafa :

Knoći su noćni čuvari naoružani čuvali mirna sela.

Predikatni proširak čudaputi dolazi kot poseban član rečeničnoga reda, kade predstavlja samostalnu rečeničnu strukturu, u koj je sve izostavno kot redundantno, izvan predikatnoga proširka.

No jedva je došao glas gori med brige, da inženjeri potok miru, dotekli su dolinci doli svi zasopljeni, naoružani vilami i kosami. AB-SL 93 – Ljudi su ta črijeda, nij im vidit konca,/ Idu tiho, nimi, ništ ne čuješ zvonca. MMM-J 141 – Bila je mirna, svenek dobre volje … JČ-SS 11

Glagolski proširak