Glagolski predikat jedne rečenice se more ugraditi kot proširak uz glagolski predikat druge. Nesvršeni glagol kot predikatni proširak dostane onda oblik glagolskoga priloga sadašnjega, a svršeni glagolskoga priloga prošloga.

Većinom su subjekti ishodnih rečenic, ke se sklapaju, isti, ali to nij obavezan preduvjet ugradjivanju jedne rečenice u drugu.

Od ishodnih rečenic

1. Starac brunda.
2. Starac odgovara.

nastaju predikatnim proširivanjem ove dvi odvisno sklopljene rečenice:

Starac brundajući odgovara.
Starac odgovarajući brunda.

Glagolski predikat svake od dvih ishodnih rečenic more se naime ugraditi kot predikatni proširak uz predikat druge kot njegov proširak.

Nesvršeni (imperfektivni) glagoli kot predikatni proširki:

Smokva se veselo strese radujući se zori. AB-SL 11 – Ter iz gać koprive plačući poteže. MMM-J 191 – Većinom oni, ki su se zaustavili kod Jandre idući sa sajma. FB-NK 45

Svršeni (perfektivni) glagoli kot predikatni proširki:

Ogledavši papir vidi, da je to bilo umnožavanje pisaćega stroja. BŠ-SK 140 – A oni, ostavivši odmah mriže, nasljedovaše ga. NZ 25 – I uzevši slipca za ruku, otpelja ga van iz sela. NZ 112

Kot i drugi, tako se i glagolski predikatni proširki čudaputi javljaju kot posebni člani rečeničnoga reda, koordinirani sa svojimi predikati i od njih odvojeni zarizom. To su onda potpune rečenične strukture, u ki je sve izostavljeno kot redundantno, ča se ponavlja prema koj drugoj strukturi u rečeničnom redu.

a) Predikatni proširki od nesvršenih (imperfektivnih) glagolov:

Na veži je sidila pri svići Liza, čekajući grišnoga hižnoga druga i moleći „Hižu zlatu“. FB-NK 81 – A stranac, sideći prestrašeno na svojem stolcu, čisto je zabio, da se još uvijek smije. FB-NK 48

b) Predikatni proširki od svršenih (perfektivnih) glagolov:

… skočio se je novi bolesnik u postelji, podignuvši gornje tijelo, i muklim glasom počeo kričati … AB-Č 44 – Pavao, uprivši oči na Veliki tanač, reče … NZ 329 – Pljunuvši mu na oči, položi ruke svoje na njega … NZ 112