Ishodna rečenica s glagolskim predikatom se more sklopiti s drugom i tako, da joj se predikatni glagol preoblikuje u infinitiv. Takovo preobli­kovanje se zove infinitivizacija.

Infinitivizacijom se preoblikovana i jur ugradjena izrična ili namjerna odvisna rečenica još čvršće sklapa s glavnom, ter u preoblikovanoj struk­turi zgubi vlašće predikatne kategorije. Glagolski predikat neka­dašnje odvisne rečenice se potpuno priključi predikatu nekadašnje glavne. Po toj sintaksnoj funkciji je infinitiv spodoban predikatnomu proširku.

Prvi korak u preobliki infinitivizacije predstavlja izrična ili namjerna rečenica s indikativom u predikatu. Ako su ispunjeni uvjeti, se u gra­dišćanskohrvatskom govornom i književnom jeziku obično vrši infinitivi­zacija do kraja.

Rečenice

Redila se je, da odgovori.

preoblikovane infinitivizacijom glasu:

Redila se je odgovoriti.

No ne moru se sve izrične rečenice preoblikovati u infinitiv. To odvisi od glagola u glavnoj rečenici. Lako se preoblikuju u infinitiv izrične rečenice uz glagole duševnoga stanja, uz glagole hotenja i uz glagole dogadjanja v. §§ 1542-1550.

Uz glagole govorenja dolazi infinitiv samo, ako se njim izriče i hotenje, a uz glagole ćutenja, kad se njimi izriče namjera, navikavanje, sumlja ili trsenje v. § 1524 i d..

Uz glagole duševnoga stanja, kot su to veseliti (se), radovati (se), uživati, ljubiti, voliti, mrziti, bojati se, sramovati se … moru se izrične rečenice preoblikovati u infinitiv, ako im je subjekt jednak subjektu u glavnoj rečenici.

Jako ljubiš pojt iz doma/ Ter nek s drugim bit uvijek! MMM-J 291 – On je nastao gruban svadljivac, komu su se volili ugibati … AB-SL 157 – Kopati ne znam, a prositi se sramujem. NZ 184

Uz glagole hotenja, kot su to hotiti, kaniti, željiti, priželjkivati, hlepiti, odbijati, odlučiti (se) … moru se izrične rečenice pod istimi uvjeti preobli­kovati u infinitiv.

Pilat pak hoteći ugoditi ljudstvu otpusti im Barnabaša … NZ 132 – Odlučila je, pojti po svoga muža. JČ-SS 7 – … kad ga ov pokusi odvrnuti od te strašne misli. AB-SV 112

Skoro svenek se preoblikuje izrična rečenica u infinitiv uz glagole hotenja morati i imati.

Morali su prebiti vrata i našli su ju mrtvu. AB-SL 162 – Pri letu do Frankfurta, kade sam morao prespati … JČ-SS 16 – A Mare je bila jedina kćer, ka je sve to imala pojerbati, ta strašni stan … FB-NK 20

Kad se glagoli hotenja morati i tribati obezliču povratnom zamjenicom, je preoblika obavezna.

Mora se reći, da teta Agnjica nikada nije lagala. JČ-SS 12 – Mora se i to napomenuti, da je … postojalo dugoljetno takmičenje. AB-Č 15

I u konstrukcija spodobnoga značenja s prilogom triba je preoblika u infinitiv obavezna.

A ja velim: kad ti Jože ne bi tako lijen bio … ti ne bi bilo triba lagati … MK-CS 20 – … da mu je triba pojti u Jeruzalem i mnogo trpiti … NZ 56 – A triba mu je bilo pojti kroz Samariju. NZ 220

Izrične rečenice se preoblikuju u infinitiv uz glagole hotenja moći, smiti, znati, ako im je subjekt jednak subjektu u glavnoj rečenici.

Svaki je mogao računati samo od hipca na hipac, ar je svaki sljedeći mogao značiti konac. FB-NK 31 – Ča me nisi mogao preskočiti ? IH-PS 14 – Toga ne smim povidati ! – ogovori plašljivo File. AB-SL 51

Pod istimi uvjeti se preoblikuju u infinitiv izrične rečenice i uz glagole dogadjanja, kimi se izriče počinjanje ili završavanje kot početi, prestati, stati, odustati …

Počela joj se gusinjiti koža. JČ-SS 7 – Počne ada poskakivati, da je tutnjalo … FB-NK 59 – Ako rodit ne prestanu … MMM-J 318

U infinitiv se na isti način preoblikuju izrične rečenice uz glagole dogadjanja, kimi se izriče pomaganje, pačenje ili odvraćanje. Takovi su pomagati, poticati, goniti, tirati, pačiti, prepričavati, braniti, kratiti, pustiti, ostaviti, dati, dopustiti…

Jačke učiti su mi pomagali školnik Piufšić. MM-S 127 – Ostat ćemo, ako si ne damo odrizati našega hrvatskoga jezika … IH-VM 5 – Tihi i sra­mežljivi muški način im nije dopustio reći ili pokazati već. DZ-MO 97

Izrične rečenice se preoblikuju u infinitiv i uz glagole ćutenja, ki izriču neposredno ćutilno spoznavanje. To su glagoli čuti i viditi.

Ova teta Mare su jednoč vidili živoga vraga voziti se na koli. IB-P 136 – Još sada vas čujem spivat si kod djela … MMM-J 39 – Jur čujem odsapati na sve strani … FB-NK 43

U infinitiv se preoblikuju izrične rečenice i uz glagole dogadjanja, ki izriču uspjeh i neuspjeh. Takovi su: ugodati se, dospiti, zaslužiti, propustiti, zamuditi …

Ugodno se je presenetila, čim joj se je ugodalo skrčiti i zadnju žbrilicu težanja. AB-SL 22 – Ta dan se već Ankica nij dospila isplakati. IH-VM 37 – Još i vina … zabio se je dotaknuti. IH-PS 1

U infinitiv se moru preoblikovati izrične rečenice i uz glagole dogadjanja, kimi se izriče vridnovanje kakovoga čina ili dogadjanja kot su: dostojati se, šikati se …

Ne dostoji se prik mrtvih čemerno povidati. JČ-SS 9 – Prostim divojkam se ne šika nositi krljače. razg.

Infinitivizacija se čudaputi vrši i uz neglagolske izraze, ki su u značenju spodobni spomenutim grupam glagolov.

… su polako, jedan za drugim, dostali zanimanje i volju nasljedovati Antona. IB-P 113 – Lipota ga j’ gledat va sukneni hlača. MMM-J 182 – Kadi nam je srčenost,/ Čemernosti se uprit ? MMM-J 393 – Nij sramota, priznati istinu. razg.

Na isti način se moru preoblikovati u infinitiv izrične rečenice uz pridje­ve, kot su med drugimi: dostojan, dužan, sposoban, rad, željan, hitar, lip, mrzak, prisiljen, moćan, jak, pripravan, vridan; uz priloge kot su npr. grišno, lako, lazno, teško, smišno, zabavno …

Ča smo činit dužni bili, učinili nismo! MMM-J 101 – Rad bi opet vidit / Vaše vedro lice! MMM-J 249 – Samo oni su zaista sposobni uživati ov svit, ki su otvoreni za Nevidljivoga. AB-SL 242 – Zaman je bilo Mari kratiti Ferija. FB-NK 23 – Grišno je talente takove zakrivat ? MMM-J 314 – Nije se dobro zabadati u ljude, kad psuju … FB-NK 105

Uz glagole govorenja se izrične rečenice preoblikuju u infinitiv samo onda, ako ti glagoli izriču volju. Takovi su prositi, zapovidati, dopustiti, nukati, uputiti, obećati, dati …

Ali da se njoj zapovi mučati, onda ćedu nju tako dugo svrbiti usta … AB-SL 37 – A poganski duhovnik … je dao doprimiti junce … NZ 307

To isto je moguće i uz druge glagole, ako u odredjenom kontekstu imaju značenje izražavanja volje.

Poslali su Maru u prvu hižu spavati. FB-NK 24

U infinitiv se preoblikuju izrične rečenice i uz glagole dogadjanja, kimi izričemo neku namjeru. Takovi su: kaniti, namjeravati, misliti, nakanje­vati, smirati …

… ako ga kani upineziti. FB-NK 51 – Ovom polrečenicom se je mislila fantiti nad svojim pobignutim mužem. AB-SL 14 – … kade su namjeravali prositi za pomoć … AB-Č 217

Infinitivizacija se more vršiti i uz glagole ćutenja, kimi izričemo kakovo navikavanje. Takovi su: naviknuti se, uobičajiti se, učiti, naučiti (se), znati, izvježbati se, odviknuti se, odučiti (se) …

Ovako se je pred svim osebujno lipo naučio pisati. IB-P 16 – Znali su i šale žmikati. MM-S 383 – Odučili su se plesti košare. razg.

U infinitiv se preoblikuju izrične rečenice i uz glagole, kimi se izriče neki mar ili neka težnja kot: pokušati, težiti, čuvati se, trsiti se, mariti se, truditi se, rediti se …

Nekoliko vojakov pokusi puzeći ostaviti most i zakriti se od smrtonosnoga ognja. BŠ-SK 197 – Još pred evandjelji trsi se sv. apoštol Pavao svom snagom osvidočiti vjernike u Korintu … AB-SV 126 – Ovo su oni, ki se trsu od prilik dojti do istine. NZ 101 – Trudio sam se nju viditi … FK-JNP 49

U infinitiv se preoblikuju i namjerne rečenice, ako je njev subjekt jednak subjektu glavne rečenice.

Pastiri su prošli/ Pokleknut pred jasla. MMM-J 162 – Tisuć na tisuć ljudi će Te dojti gledati … IH-VM 50 – Skroz uz put je grab i lišća,/ Kad je došla loza čišća,/ Smo počinut sjeli. MMM-J 32

Do preoblikovanja izričnih rečenic u infinitiv obavezno dolazi u negiranom imperativu uz neka, nekamo, nekate v. § 1290.

… nekate mi zamiriti. IH-VM 52 – Neka tako vikati. IH-VM 52 – Nekate se dakle bojati … NZ 40 – Rozala, biti ga nekate … IB-P 13

Infinitivi s kopulom ili prez nje javljaju se kot predikatne riči u značenju potriboće, mogućnosti ili želje v. § 1057.

a) infinitiv kot predikatna rič u značenju potriboće (infinitivus necessitatis)

Zutra vam je rano pute putovati … FK-JNP 65 – Kruhu nam je zbogom reć,/ Kukoricu pražit, peć. MMM-J 317 – Ne popustit ! Trbuh mu razrizat ! Škalpirat ga! – kriču slavodobitno … IH-VM 29 – Hajd, vrepčići, na nju sjest,/ Klatit snoplje, ružit klas,/ Zemlja hrani nas i vas … MMM-J 67

Čudaputi se izriče infinitivom potriboće zapovid. Takovo hasnovanje infinitiva pripada ekspresivnomu i afektivnomu stilu.

b) infinitiv kot predikatna rič u značenju mogućnosti i želje (infiniti­vus potentialis)

Čuti je bilo, kako posluje … FB-NK 47 – Iz štale je čuti nekakovo gibanje. AB-SL 11 – Nij joj vidit bilo na glavi paprice … MMM-J 211 – Nek srićno domom dojti, sam si mislio. razg.

O infinitivu kot predikatnoj riči vidi i § 1057; javlja se i kot subjekt, v. § 1157e, a i kot objekt, ča potvrdjuju i neki primjeri u ovom poglavlju.