Jedna ishodna rečenica se more odvisnim sklapanjem ugraditi u drugu i tako, da se nje glagolski predikat preoblikuje u imenicu. Takova preoblika se zove nominalizacija ili poimeničenje.

Poimeničena rečenica se ugradjuje u drugu tako, da u njoj zamini pokaznu zamjenicu sridnjega roda, ka se odnaša na nje sadržaj. Imenica, preoblikovana iz glagolskoga predikata, stoji u padežu zaminjene zamjenice.

Od ishodnih rečenic:

1. Dite se boji toga.
2. Rasikuje se.

dostaje se nominalizacijom sklopljena rečenica:

Dite se boji rasikovanja.

Pri nominalizaciji se ne minja samo predikatni glagol u imenicu, nego se preoblikuju njegov subjekt, objekt i adverbne oznake u atribute: imeničke, pridjevske ili u atributske prijedložne izraze.

Nominativ subjekta i akuzativ objekta minjaju se u imeničke atribute u genitivu v. §§ 1626-1633, 1640-1641. Dativ i instrumental objekta postaju imenički atributi u isti padeži. Prilog priložne (adverbne) oznake minja se u pridjevski atribut. Prijedložni izraz objekta ili priložne oznake postaje atribut od prijedložnoga izraza.

Od ishodnih rečenic:

1. Čuje se to.
2. Led puca.

dostaje se nominalizacijom sklopljena rečenica:

Čuje se pucanje leda.

Najprvo se subjekt poimeničene rečenice preoblikuje u genitivni izraz predikata

Pucanje je leda.

a potom se ta izraz atribucijom ugradjuje u prvu rečenicu kot imenički atribut u genitivu.

Od ishodnih rečenic:

1. To ga je zadržalo.
2. Napisao je odgovor.

dostaje se nominalizacijom sklopljena rečenica:

Pisanje odgovora ga je zadržalo.

Najprvo se objekt poimeničene rečenice preoblikuje u genitivni izraz predikata

Pisanje je odgovora.

a potom se ta izraz atribucijom ugradjuje u prvu rečenicu kot imenički atribut u genitivu.

Od ishodnih rečenic:

1. To te je preplašilo.
2. Nagražali su se kaštigom.

dostaje se nominalizacijom sklopljena rečenica:

Nagražanje kaštigom te je preplašilo.

Najprvo se objekt u instrumentalu poimeničene rečenice preoblikuje u instrumentalni izraz predikata

Nagražanje je kaštigom.

a potom se ta izraz atribucijom ugradjuje u prvu rečenicu kot imenički atribut u instrumentalu.

Najjasnije vidimo slijede poimeničenja u glagolski imenica na -nje. Njeva tvorba je najslobodniji i najproduktivniji izraz te preoblike. Te glagolske imenice (nomina verbalia) su u najvećoj mjeri i po preoblikovanju zadržale glagolsko značenje. Neki takovi primjeri su:

„Pitaj malo va jaslica dite,/ Ča zelene zlamenuju kite!“/ Jezuš mali, va jaslica dite!/ O, povij mi zlamenje od kite! MMM-J 60 – Spodobno je to činio otkidanjem lucernovoga lišćica. FB-NK 36 – Morao sam misliti na šćukanje prvih zrelih črišanj, na trganje zimskih jabuk … JČ-SS 83