Jednakosložne

Završno o u N jd. je svenek nastavak. Pred njim se nahadja nepalatalni suglasnik, zvana c i skupine št, npr. nébo, sèlo, pȋsmo, pèro, mȇso, željézo.
Ove imenice značu nešto neživo, zvana nekih imenic s nastavkom -lo, ke moru značiti mušku i žensku osobu, npr. brúndalo, sànjalo, stìpalo, zìvalo i zvana muške imenice staćìlo.

Kot nastavak ponaša se i završno -o u neki imenica, preuzetih iz drugih jezikov, ke značu nešto neživo, npr. lèno.
Takove imenice su obično muškoga roda, npr. kíno, čèlo (muzički instrument).

Imenice prez nepostojanoga a

Kad imenice óko i aho značu ćutila, moru biti u množini muškoga ili ženskoga roda (óči, aši), a kad ne značu ćutila (npr. oko na mriži; uho na loncu), su u množini sridnjega roda (óka, aha).
Imenice óko, aho

Imenice s dvimi ili već suglasnikov na kraju osnove, zvana na st, zd, imaju u G mn. proširenu osnovu:
Imenice s nepostojanim a

U ovu deklinaciju idu i pluralia tantum s nastavkom -a, npr. kóla/kòla – kȏl, tlȃ – tȃl, vráta – vrȃt, ústa – ast, vìšala – vìšāl, sána – sȃn/sánov, pȑsa (muška) – pȑsov (ali: pȑsi [ženske] – pŕsi).

Napomene uz pojedine padeže:

Lokativ. U L jd. imaju imenice (toponimi) sr. r. uz nastavak -u i stari nastavak -i, i to samo u slučaju prez prijedloga, npr. u Željéznu, u Mjénovu – Željézni, Mjénovi.

Jedan čas je bila Željezni, onda Vepi kod gospošćine Szegedy. MM-S 382 – Šuševi je tihi grob, bratića mi Pavla! MMM-J 107

Genitiv množine je obično kratak. Imenice, kim osnova završava na dva ili već suglasnikov, imaju u G mn. proširenu osnovu prez nastavka. Velik broj takovih imenic (npr. na suglasničke skupine st i zd ) ima u G mn. nastavak -ov, npr. mjéstov, zȑnov, stégnov, gnjȃzdōv. Tendencija prema nastavku -ov je sve jača, tako da se velik broj imenic sridnjega roda, ke su u G mn. prez nastavka, pojavlja i s nastavkom.

Preporuča se kratki oblik, kade je nek moguć!

Dativ množine. Ne samo u govornom, nego i u književnom jeziku se danas uz nastavke -om/-em sve već hasnuje i nastavak -am, npr. mjéstom/mjéstam, sélom/sélam.

Ovo biše mati drugim društvam, početak. MM-S 265

Nejednakosložne

Imenice čùdo, nébo i ȗho imaju u množini i duže oblike, ki se dostaju tako, da se osnova proširi umetkom -es-, pred kim se javlja alternacija h/š : ȗho – ušésa. Plural ušésa more imati augmentativno značenje (velike uši), čudèsā se rijetko hasnuje, a nebèsā je, obrnuto, mnogo običnije nego néba.

Ar lipo polako idu krvave visti iz ovih krajev mimo naših ušes. JW-PP 164 – Čagod razvežeš na zemlji bit će razvezano i na nebesi. AB-SV 169 – Oko toga kaleža s krvlju su se kašnje dogadjala mnoga čudesa. JČ-SS 110 – I od onoga vrimena su se u toj crikvi po poštovanju sv. krvi dogodjala mnoga čudesa i čudna pripetenja … BI-P 214 – Od ovih čudov samo jedno. BI-P 216

Imenice na -es-