Završno e more biti nastavak; onda odgovara nastavku -e, tj. namjesto njega u ostali padeži dolazi drugi nastavak, ter N i G jd. imaju isti broj slogov – imenice su s njim jednakosložne.

Završno e more pripadati osnovi; onda je N jd. kraći za jedan slog (ar nima nastavka), pak su takove imenice nejednakosložne.

Jednakosložne

Jednakosložne

Završno e je nastavak, kad je pred njim ki palatalni glas (j, lj, nj, ć, dj), zvana imenice jánje (npr. morjȇ, bílje, gránje, bíće, sudjȇ), glas c (npr. lȋce) ili palatalne grupe šć ili ždj (npr. líšće, gróždje). Te imenice se sklanjaju u jednini kot imenice, ke završavaju na -o, samo da imaju namjesto -om u I nastavak -em. U množini imaju u genitivu uz kratki oblik, komu se daje po mogućnosti prednost, i nastavak -ev, a u dativu nastavak -em. Nastavak -ev u G mn. imaju imenice, ke završavaju na dva ili već suglasnikov i na glase j ili c.

Jednakosložne imenice na -e

Uz líc-a postoji u mn. i naglasni tip lìc-ā u NAV, lȋc u G, lìc-ēm/-ām u D, lìc-ī u LI.

Nejednakosložne

Završno e pripada osnovi, ako je ispred njega ki nepalatalni glas (tj. usnični i zubni: p-b-m, t-d-l-r-n, s-z) ili sridnjonebni (š-ž-č) i u imenici jánje. Osnova većine tih imenic završava, zvana u NAV jd., na -t, a nekoliko na n, v u jednini i množini, a neke na s samo u množini. Kod nejednakosložnih imenic se more govoriti o umetki (o proširenoj osnovi) -et-, -en-, -ev-, -es-.

Imenice s umetkom -tu jd. i na -ići u mn.

Imenica kòzle ima, kot i druge imenice, ke značu nešto živo, u jednini umetak - t-, a u množini oblike na -ići. Množina na -ići se minja po muškoj deklinaciji i ima prizvuk deminutiva, npr.:

gȗse – gùsići, pìple – pìplići i pȋple – píplići, kȗce – kùcići, prȃse – pràšćići, pȗze – pùzići, ždrȋbe – ždrìbići, tèle – télčići.

Umetak -et - u jd. imaju i brojne imenice na -če, ke označuju mlado biće, npr. jedínče, kùmče, máče, pobránče, sìroče, sȑnče, tèlče, ùnuče i na -će, npr. gúšće.

Padežni obliki imenice jȃje obično glasu u jd.: jȃje, jȃja, jȃju …, u množini: jája, jȃj, jájam itd. U literaturi moremo ali najti i pojedine primjerke s proširkom -t -:

… ka je bila teti Kati spodobna kot jaje jajetu. FB-NK 69

Množina imenice dȋte glasi dìca i se sklanja kot imenica ž. r. u jednini.

Imenica dȋte – dìca

Neke imenice, ke imaju u N jd. m pred -e, imaju dvi osnove: npr. imei imen-. To su: brȋme, ìme, prèzime, plème, ráme, sìme, vìme, vrȋme, nèvrīme, pòluvrīme, mèdjuvrīme. Ove se minjaju isto kot osnove na -t.

Imenice s umetkom -n-

Imenice pódne, dopódne, otpódne imaju osnovu na -v.

Imenice s umetkom -v-

U mn. se u NV i u A susreću i muški obliki pódnev-i odn. pódnev-e.

Muška imenica dȃn, ka ima dvojaku deklinaciju, se minja i po prethodnom uzorku s proširkom -v- u jednini i množini.

Minu dnevi, prispila je ura, noć nastane, krajina je škura. MMM-J 135 – Stokrat zakopani doživljaji se goristaju i stvaraju atmosferu sudnjega dneva. AŠ-ZD 167 – Žitak Fabe se je čisto preminio od toga dneva. IB-P 143 – Ali u dičaki nij umrlo, je živilo i kipilo do naših dnevov nepomirljivo oduravanje. MM-S 26