Vid ili aspekt je glagolska kategorija, ka je karakteristična za hrvatski jezik, kot i za druge slavske jezike.

Neki glagoli izriču radnju, ka se vrši, ka je u procesu. Drugi pak izriču, da je radnja izvršena, ostvarena, da je proces obavljen.

Glagoli, ki izriču radnju, ka se još vrši, ka još nij završena, zovu se nesvršeni (imperfektivni) glagoli ili glagoli nesvršenoga (imper­fek­tiv­noga) vida. Takovi su npr. : brȃniti, dohȃdjati, kùhati, òrati, potpisȋvati se, spáti, šìti, vȋkati:

… med planeti kolovraća se naša Zemlja. AB-SL 5 – Nasladno su se smihljale žarko pofarbane usnice … AŠ-ZD 43

Glagoli, ki izriču izvršenost radnje, zovu se svršeni (perfektivni) ili glagoli svršenoga (perfektivnoga) vida. Takovi su npr.: dójti, obìsiti, potpȋsati se, prebrȃniti, skùhati, zàspati, vȋknuti …

Hanzi je dojahao preda me do pol ruda, ali ja sam ga s odzad za vrat zgrabio i pehnuo s ruda doli. PJ-S 13 – Doba je, da spunim ono obećanje … AB-SV 10

Radnja nesvršenoga glagola se more odnašati na sva tri vrimena – prošlost, sadašnjost i budućnost – a radnja svršenoga glagola samo na prošlost i budućnost. To se vidi iz ovih primjerov:

Za sadašnjost se ne more upotribiti svršeni glagol, ar se za sadašnjost ne more izreći svršenost, odnosno da je radnja završena. Radnja, ka je jur završena, pripada prošlosti, a ona, ka će se stoprv izvršiti, pripada budućnosti. Ne more se za sadašnjost reći Ivan pokosi travu ili Ana danas napiše pismo. Te rečenice se moru odnašati nek na prošlost u relativnom hasnovanju vrimena: Ana napiše pismo i potom proteče k telefonu pak nazove prijatelja. [v. § 1096], a prezent svršenih glagolov upotribljava se i za izricanje budućnosti: Kad napišem pismo, ću te nazvati.

Kod odredjivanja glagolskoga vida pomaže sljedeće: Na pitanje Č a sada djelaš? more se odgovoriti samo nesvršenim glagolom: čìtam, sìdīm, píšem. Nikako se ne more odgovoriti prezentom svršenoga glagola. Prezent toga glagola moremo postaviti u rečenicu Kad … ću ti reći, npr.: Kad si to preštem, ću ti reći, ili Kad napišem zadaću, ću ti reći.

Zato je i krivo, kad se veli Ja srdačno pozdravim goste. Rečenica pravilno glasi Ja srdačno pozdravljam goste, ar se radnja vrši uprav u tom hipcu, tako da na nijedan način ne more biti dokonjana, ada svršena.

Zabrana se većkrat izražava nesvršenim glagolom nego svršenim, a zapovid se izriče jednako i svršenimi i nesvršenimi glagoli. Prema zapovidi, ka je izrečena svršenim glagolom, izražavamo običnu prepovid nesvršenim, npr. prema pȋši i napȋši imamo ne pȋši uz nekà pȋsati, ali samo: nekà to napȋsati itd.

Vidski pari. Glagoli, ki se razlikuju samo po vidu, to znači glagoli, od kih je jedan nesvršen a drugi svršen, činu pare, npr. spáti – zàspati, bròjiti – prebròjiti, pìti – spìti, načȋnjati – načìniti, shrànjati – shrȃniti:

Promatrao sam tovaruše, kako oni načinjaju različne jiliše. FB-NK 8 – … ada hajde, da si načinim i ja te čudnovite gubonce/fanjke od krumpirov. FB-NK 8 – Za toga se je počelo sunce shranjati. AB-SL 10 – Sunce se je jur zdavno shranilo. razg.

Med vidske pare se ubrajaju i oni glagoli, kade zvana razlike po vidu postoji i razlika u načinu vršenja radnje. Npr. postoji u pari kot prohȃdjati – prójti, pregledȃvati – preglédati i razlika „iterativnost“ – „neiterativnost“, kade nesvršeni glagoli imaju značenje, da se radnja gustokrat vrši. U paru spáti – zàspati imamo razliku „netotivnost – totiv­nost“. Tako je kod većine vidskih parov.