Prefiksalna tvorba je dominantna metoda tvorbe glagolov u hrvatskom jeziku. Prik polovice glagolov je načinjeno prefiksalnom tvorbom.

Pokidob se mnogi prefiksi moru hasnovati kot samostalne riči, tretira se prefiksacija u neki ričotvorbeni analiza kot specijalna vrst slaganja, a ne kot tip derivacije. Takova klasifikacija se hasnuje i zato, ar se kod prefiksalne tvorbe uz prefiks vežu cijele riči, a ne samo njeve tvorbene osnove, npr.: pot + koljeno > potkoljeno, a ne pot + koljen. Akoprem je takova klasifikacija moguća, analizirat će se u ovoj gramatiki prefiksacija kot vrst derivacije, pred svim zato, ar su prefiksi najvećim dijelom sinsemantičke ili nepunoznačne riči, tj. riči prez svojega punoga samo­stalnoga značenja. Prefiksi pred svim služu kot modifikatori fundamen­tal­noga značenja riči. Glagoli, derivirani prefiksacijom, razlikuju se gustokrat nek u nijansi značenja od ishodnoga glagola. Pokidob su za potribne dvi autosemantičke riči, tretira se prefiksacija kot deri­vacija, a ne kot slaganje, ar odvisu takove nijanse značenja od konteksta. Zato se u ovoj gramatiki prefiksalne tvorenice tretiraju kot izvedenice, a ne kot složenice, npr.:

nad + biškup > nadbiškup, ne + človik > nečlovik,
pre + svet > presvet.

Prefiksalno-sufiksalna tvorba riči

Kod prefiksalno-sufiksalne tvorbe nastaje nova rič istovrimeno prefik­sa­cijom i sufiksacijom tvorbene osnove, npr.:

na + ram + ica > naramica, po + nedilj + (a)k > ponediljak,
u + kraj + (a)k > ukrajak.

Te novonastale riči su takaj izvedenice, ar je svaka nastala od samo jedne autosemantičke riči.