Glagolskim stanjem ili dijatezom se izriče odnos med subjektom rečenice i glagolskom radnjom. Prema tomu, je li subjekt radnju vrši ili ju trpi, ča znači, da gdo drugi radnju na njem vrši, razlikuju se dvoja glagolska stanja:

radno stanje ili  aktiv i

trpno stanje ili pasiv.

Aktivom se izriče radnja, ku vrši subjekt:

Divičice vraćaju knjige.
Stolar je prepilio dasku.
Turisti su postavili šator.

Pasivom se izriče radnja, ku trpi rečenični subjekt, ku gdo drugi na njem vrši. Rečenični subjekt nij vršitelj, nego cilj radnje.

Knjiga je čitana. Knjiga se čita.
Daska je piljena. Daska se pili.
Vrtanj je pleten. Vrtanj se plete.

U ghkj. se pasiv ne upotribljava tako čudaputi kot u neki drugi jeziki (npr. germanski ili romanski). Zbog toga se pasivne konstrukcije tih jezikov prevodu na hrvatski čudakrat aktivom. Bolje je upotribiti aktiv, kada je poznat vršitelj radnje, npr. bolje je reći ili napisati:

Mladina čita novu knjigu, nego Nova knjiga je čitana od mladine.